Blog grupe filozofa
ivanpetrovic | 23 Januar, 2009 16:14
S obzirom da nisam pisao duže vreme na blogu, rešio sam da spojim posao i zadovoljstvo pa da ispunim obećanje o objavljivanju teksta Paskalova opklada. Ovaj tekst je zapravo malo modifikovani seminarski rad koji sam pisao za predmet uvod u filozofiju religije. Rešio sam da ga podelim sa vama i čujem vaše mišljenje. Pre samog teksta jedna napomena: neću biti u prilici da svima i redovno odgovaram na komentare jer neću imati puno vremena, tako da se unapred svima izvinjavam.
Dakle:
U delu Bleza Paskala pod nazivom Misli,
postoji jedan poseban deo kojim Paskal pokušava da dokaže da vera u
boga ima smisao i opravda verovanje. Čak i danas se ovo izlaganje, pod
nazivom Paskalova opklada, uzima kao ozbiljan argument od strane vernika.
Na
početku izlaganja, Paskal ističe činjenicu da je duša ubačena u telo
koje joj daje dimenzije i osećanje prostora, a samim tim i ograničava
njenu perceptivnu moć. To ograničenje joj daje i konačnost u ovom
svetu, koje je, kako Paskal kaže, ništavno u odnosu na beskonačnost,
tj. Boga. Da bi to potvrdio, Paskal smatra da jedinica dodata
beskonačnosti ne povećava samu beskonačnost. To može biti iskazano i na
osnovu matematičke definicije: ∞+?=∞, kao i ∞-?=∞ što dopušta da se ?
izjednači sa ∞-∞ tj. sa 0 (nula).
Paskal, dalje, koristi brojeve kao
primer beskonačnosti. Brojevi, naime, sežu u beskonačnost, ali se ne
može znati da li je ta beskonačnost parna ili neparna, jer se
dodavanjem jedinice njena priroda ne menja. S druge strane,
beskonačnost je broj (mada je ovo tvrđenje priliččno diskutabilno);
dalje, svaki broj je paran ili neparan. Na osnovu toga, Paskal pokazuje
da možemo uvideti da ima Boga, a da ne možemo nikako znati šta je on.
Bog se, baš kao i beskonačnost, ne može spoznati i ne može mu se znati
priroda, jer su ljudi ograničeni svojom konačnošću i prostornošću, ali
su sa druge strane, ipak svesni te beskonačnosti. Upravo tu Paskal iznosi jednu veoma važnu činjenicu – Postojanje Boga se može spoznati, ali samo verom.
Sada
se postavlja jedno vrlo važno pitanje - zašto vernici odlučuju da
veruju u Boga? S obzirom da se spoznaja Boga može obaviti jedino preko
vere i da vernici nemaju mogućnost da stupe u direktan kontakt sa njim,
Paskal im ne zamera što nemaju konkretan dokaz o njegovom postojanju.
To što vernici ne mogu dokazati postojanje Boga ne znači da su ludi i
bez razuma. Paskal polazi od tvrdnje da su podjednake šanse da Bog
postoji ili ne postoji. Zato razum, koji je racionalan, nema prava da
bude na jednoj ili na drugoj strani, niti da odbacuje jednu od te dve.
Razumski gledano, sve se svodi na bacanje novčića, na opkladu i sreću!
Neki bi rekli da uopšte nije pravilno i da nema svrhe kladiti se.
Paskal se njima obraća sledećim rečima:
„Da! Ali treba se kladiti. To nije pitanje volje jer ste već u tom kolu.“
Tom rečenicom je izrazito naglašeno da se mora biti ili hrišćanin ili
bezvernik. Trećeg nema i ne može se izabrati. Jedino što se u opkladi
treba založiti jesu razum i volja, saznanje i blaženstvo, jer je razum
svojstvo koje istražuje istinu, a volja svojstvo koje traži dobro . U
slučaju da pogodimo da Bog postoji dobijamo večni život i blaženstvo,
dok u slučaju promašaja ne gubimo ništa jer u tom slučaju nema ničeg
posle smrti.
Ali nije li ulog preveliki? Kada bismo živeli sa
uverenjem da Bog postoji, morali bismo da ceo život okajavamo grehe,
živimo suzdržano i žrtvujemo zadovoljenje naših sklonosti. Da bismo
videli da li je zaista veliki ulog (žrtvovanje konačnog života) naspram
dobitka (večnog života u raju) treba razmotriti kolika je šansa da nam
se „posreći“ u odnosu na naš odabir:
1. Bog postoji i pogodili smo:
U ovom slučaju bismo živeli sa uverenjem da Bog postoji, pa bismo samim
tim i živeli uzdržanim i pobožnim životom, zašta bismo bili nagrađeni
večnim, beskonačnim životom i večnim blaženstvom. Dakle, žrtvovanje
našeg konačnog života bi se isplatilo.
2. Bog postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo živeli kao da nema Boga i zbog toga bismo bili kažnjeni na večni, beskonačni život pun patnje i agonije, tj. na pakao. Treba napomenuti da Paskal ne spominje nigde eksplicitno kaznu u vidu pakla. Ovo je samo predpostavka u odnosu na tumačenje Biblije koje predviđa kaznu za nevernike u vidu večnog života u paklu.
3. Bog ne postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo protraćili svoj život živeći pobožno i kao nagradu ne bismo dobili ništa. Dakle, žrtvovanje našeg konačnog života se ne bi isplatilo.
4. Bog ne postoji i pogodili smo: U ovom slučaju ne bismo živeli pobožnim životom i s obzirom da bismo bili u pravu, ne bismo dobili ništa kao nagradu, ail isto tako ne bismo bili kažnjeni za neverstvo. Samim tim nismo ni na gubitku ni na dobitku.
Iz svega gore navedenog možemo videti da je najbolje kladiti se na postojanje Boga i provesti svoj konačan život kao vernik, jer imamo više šansi na dobitak. Apsolutni gubitak bismo imali jedino ako bismo bili nevernik i ako bismo pogrešili (u tom slučaju idemo u pakao). Sa druge strane tu su dva „ništa“ od kojih je jedno malo bolje od drugog i apsolutni dobitak, tj. beskonačan život u raju. Bolja je opcija ako ne verujumo i budemo u pravu, nego da verujemo i pogrešimo. U svakom slučaju ne dobijamo ništa. Paskal kaže da nema smisla reći da je neizvesno hoćemo li dobiti ili ne.
U daljem tekstu Paskal iznosi
šta bi nevernici trebalo da rade ukoliko žele da veruju u boga, a
jednostavno ne mogu to da učine. Paskal im pre svega zamera što su
prepušteni strastima umesto razumu koji prirodno vodi ka veri, a zatim
im se i obraća i sledećim rečima:
„Radite onako kako su oni
počeli: čineći sve kao da veruju, uzimajući osvećenu vodicu, dajući da
služe službe, itd... Prirodno će vas i to odvesti verovanju i zaglupiće
vas .“
Reč „zaglupiti“ u prvom izdanju Misli nije smela biti
uneta i zbog nje su mnogi zamerali Paskalu. Ono što je Paskal ovim
zapravo želeo da kaže jeste: odreći se sujetnog i nemoćnog razuma, a
vratiti se detinjastoj bezazlenosti, dostupnoj višim istinama. Mora se
imati u vidu da je ta reč uneta od strane čoveka koji veruje, a ne
skeptika. Ovde se Paskal stavlja na skeptikov nivo i govori njegovim
jezikom.
Ovde vidimo kako Paskal ističe da ćemo veru primiti
postepeno, jednostavno vršeći obrede vezane za religiju. Odatle i
potiče ona čuvena izreka: Klekni pa ćeš verovati. Ta njegova tvrdnja, i
uopšte cela Paskalova opklada je jako diskutabilna i bila je izložena raznim kritikama.
Jednu od najjačih i najžešćih kritika Paskalove opklade dao je Ričard Dokins u svojoj knjizi Zabluda o Bogu.
Dokins najviše zamera Paskalu to što veru nije predstavio kao
principijelno načelo, već kao nekakvu obavezu, kao simuliranje vere.
Dalje Dokins pita zašto je verovanje u Boga presudna stvar da bi smo mu
udovoljili? Neće li Bog više ceniti i nagraditi istinsku dobrotu,
velikodušnost ili smernost? Dokins tvrdi da bi na kraju krajeva Bog
više cenio iskreni skepticizam, nego neiskreno simuliranje vere. Takođe
se ističe još jedan problem: Šta ako Bog pred koga dospemo posle smrti
nije hrišćanski, već neki drugi Bog? Tu vidimo da bi eventualno
postojanje više bogova i boginja obezvredilo čitavu Paskalovu logiku.
Paskalu bi bilo bolje da se kladi da uopšte nema Boga, nego na
pogrešnog Boga. Dokins svoje opovrgavanje Paskalove opklade završava
primerom anti-Paskalove opklade:
„Na kraju, da li je
moguće osmisliti nekakvu anti-Paskalovu opkladu? Prihvatimo kako
postoji mala verovatnoća da ima boga. Može se reći da ćete živeti
boljim, punijim životom ako se kladite da on ne postoji, nego na to da
postoji, jer bi ovo drugo značilo traćenje dragocenog vremena na
obožavanje boga, žrtvovanje, ratovanje i umiranje u njegovo ime, itd.“
Paskalova opklada, i uopšte celo delo Misli,
predstavljaju jedno od boljih i uticajnih dela u sferi hrišćanstava.
Pokušaj Bleza Paskala i njegov način da se opravda vera u boga jeste
zaista u neku ruku genijalan i jedinstven iako ima dosta propusta. Za
vreme u kojem je bilo objavljeno, ono je imalo jako veliki uticaj i
priznanje od strane drugih velikih naučnika i filozofa.
Blez Paskal
UPOZORENJE:
Ovaj blog sadrži ekstremno interesantne i duboko intelektualne tekstove na temu filozofije koji mogu ozbiljno uposliti moždane vijuge i naterati na ozbiljno razmišljanje. Svaki tekst je detaljno promišljen i pažljivo napisan od strane profesionalnih autora, studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zato se mole svi čitaoci da ozbiljno pristupe svakom tekstu, da ga pažljivo ga pročitaju, razmišljaju o njemu i eventualno ostave komentar.
Autori: Katarina Anđelković, Petar Gordić, Marko Tešić, Ivan Petrović
P.S. Zbog nedavnih problema koji su se javili zbog kopiranja i krađa seminarskih radova koje smo ovde objavili, ubuduće će kopija svakog seminarskog koji je ovde objavljen biti predata profesoru iz predmeta za koji je seminarski bio namenjen da ne bi došlo do budućih zloupotreba.
« | Januar 2009 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |