Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Paskalova opklada

ivanpetrovic | 23 Januar, 2009 16:14

S obzirom da nisam pisao duže vreme na blogu, rešio sam da spojim posao i zadovoljstvo pa da ispunim obećanje o objavljivanju teksta Paskalova opklada. Ovaj tekst je zapravo malo modifikovani seminarski rad koji sam pisao za predmet uvod u filozofiju religije. Rešio sam da ga podelim sa vama i čujem vaše mišljenje. Pre samog teksta jedna napomena: neću biti u prilici da svima i redovno odgovaram na komentare jer neću imati puno vremena, tako da se unapred svima izvinjavam.

Dakle:

U delu Bleza Paskala pod nazivom Misli, postoji jedan poseban deo kojim Paskal pokušava da dokaže da vera u boga ima smisao i opravda verovanje. Čak i danas se ovo izlaganje, pod nazivom Paskalova opklada, uzima kao ozbiljan argument od strane vernika.

Na početku izlaganja, Paskal ističe činjenicu da je duša ubačena u telo koje joj daje dimenzije i osećanje prostora, a samim tim i ograničava njenu perceptivnu moć. To ograničenje joj daje i konačnost u ovom svetu, koje je, kako Paskal kaže, ništavno u odnosu na beskonačnost, tj. Boga. Da bi to potvrdio, Paskal smatra da jedinica dodata beskonačnosti ne povećava samu beskonačnost. To može biti iskazano i na osnovu matematičke definicije: ∞+?=∞, kao i ∞-?=∞ što dopušta da se ? izjednači sa ∞-∞ tj. sa 0 (nula).
Paskal, dalje, koristi brojeve kao primer beskonačnosti. Brojevi, naime, sežu u beskonačnost, ali se ne može znati da li je ta beskonačnost parna ili neparna, jer se dodavanjem jedinice njena priroda ne menja. S druge strane, beskonačnost je broj (mada je ovo tvrđenje priliččno diskutabilno); dalje, svaki broj je paran ili neparan. Na osnovu toga, Paskal pokazuje da možemo uvideti da ima Boga, a da ne možemo nikako znati šta je on. Bog se, baš kao i beskonačnost, ne može spoznati i ne može mu se znati priroda, jer su ljudi ograničeni svojom konačnošću i prostornošću, ali su sa druge strane, ipak svesni te beskonačnosti. Upravo tu Paskal iznosi jednu veoma važnu činjenicu – Postojanje Boga se može spoznati, ali samo verom.

Sada se postavlja jedno vrlo važno pitanje - zašto vernici odlučuju da veruju u Boga? S obzirom da se spoznaja Boga može obaviti jedino preko vere i da vernici nemaju mogućnost da stupe u direktan kontakt sa njim, Paskal im ne zamera što nemaju konkretan dokaz o njegovom postojanju. To što vernici ne mogu dokazati postojanje Boga ne znači da su ludi i bez razuma. Paskal polazi od tvrdnje da su podjednake šanse da Bog postoji ili ne postoji. Zato razum, koji je racionalan, nema prava da bude na jednoj ili na drugoj strani, niti da odbacuje jednu od te dve. Razumski gledano, sve se svodi na bacanje novčića, na opkladu i sreću!  Neki bi rekli da uopšte nije pravilno i da nema svrhe kladiti se. Paskal se njima obraća sledećim rečima:

„Da! Ali treba se kladiti. To nije pitanje volje jer ste već u tom kolu.“

Tom rečenicom je izrazito naglašeno da se mora biti ili hrišćanin ili bezvernik. Trećeg nema i ne može se izabrati. Jedino što se u opkladi treba založiti jesu razum i volja, saznanje i blaženstvo, jer je razum svojstvo koje istražuje istinu, a volja svojstvo koje traži dobro . U slučaju da pogodimo da Bog postoji dobijamo večni život i blaženstvo, dok u slučaju promašaja ne gubimo ništa jer u tom slučaju nema ničeg posle smrti.
Ali nije li ulog preveliki? Kada bismo živeli sa uverenjem da Bog postoji, morali bismo da ceo život okajavamo grehe, živimo suzdržano i žrtvujemo zadovoljenje naših sklonosti. Da bismo videli da li je zaista veliki ulog (žrtvovanje konačnog života) naspram dobitka (večnog života u raju) treba razmotriti kolika je šansa da nam se „posreći“ u odnosu na naš odabir:

1. Bog postoji i pogodili smo: U ovom slučaju bismo živeli sa uverenjem da Bog postoji, pa bismo samim tim i živeli uzdržanim i pobožnim životom, zašta bismo bili nagrađeni večnim, beskonačnim životom i večnim blaženstvom. Dakle, žrtvovanje našeg konačnog života bi se isplatilo.

2. Bog postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo živeli kao da nema Boga i zbog toga bismo bili kažnjeni na večni, beskonačni život pun patnje i agonije, tj. na pakao. Treba napomenuti da Paskal ne spominje nigde eksplicitno kaznu u vidu pakla. Ovo je samo predpostavka u odnosu na tumačenje Biblije koje predviđa kaznu za nevernike u vidu večnog života u paklu.

3. Bog ne postoji i promašili smo: U ovom slučaju bismo protraćili svoj život živeći pobožno i kao nagradu ne bismo dobili ništa. Dakle, žrtvovanje našeg konačnog života se ne bi isplatilo.

4. Bog ne postoji i pogodili smo: U ovom slučaju ne bismo živeli pobožnim životom i s obzirom da bismo bili u pravu, ne bismo dobili ništa kao nagradu, ail isto tako ne bismo bili kažnjeni za neverstvo. Samim tim nismo ni na gubitku ni na dobitku.

Iz svega gore navedenog možemo videti da je najbolje kladiti se na postojanje Boga i provesti svoj konačan život kao vernik, jer imamo više šansi na dobitak. Apsolutni gubitak bismo imali jedino ako bismo bili nevernik i ako bismo pogrešili (u tom slučaju idemo u pakao). Sa druge strane tu su dva „ništa“ od kojih je jedno malo bolje od drugog  i apsolutni dobitak, tj. beskonačan život u raju. Bolja je opcija ako ne verujumo i budemo u pravu, nego da verujemo i pogrešimo. U svakom slučaju ne dobijamo ništa. Paskal kaže da nema smisla reći da je neizvesno hoćemo li dobiti ili ne.

U daljem tekstu Paskal iznosi šta bi nevernici trebalo da rade ukoliko žele da veruju u boga, a jednostavno ne mogu to da učine. Paskal im pre svega zamera što su prepušteni strastima umesto razumu koji prirodno vodi ka veri, a zatim im se i obraća i sledećim rečima:

„Radite onako kako su oni počeli: čineći sve kao da veruju, uzimajući osvećenu vodicu, dajući da služe službe, itd... Prirodno će vas i to odvesti verovanju i zaglupiće vas .“

Reč „zaglupiti“ u prvom izdanju Misli nije smela biti uneta i zbog nje su mnogi zamerali Paskalu. Ono što je Paskal ovim zapravo želeo da kaže jeste: odreći se sujetnog i nemoćnog razuma, a vratiti se detinjastoj bezazlenosti, dostupnoj višim istinama. Mora se imati u vidu da je ta reč uneta od strane čoveka koji veruje, a ne skeptika. Ovde se Paskal stavlja na skeptikov nivo i govori njegovim jezikom.
Ovde vidimo kako Paskal ističe da ćemo veru primiti postepeno, jednostavno vršeći obrede vezane za religiju. Odatle i potiče ona čuvena izreka: Klekni pa ćeš verovati. Ta njegova tvrdnja, i uopšte cela Paskalova opklada je jako diskutabilna i bila je izložena raznim kritikama.
    

Jednu od najjačih i najžešćih kritika Paskalove opklade dao je Ričard Dokins u svojoj knjizi Zabluda o Bogu. Dokins najviše zamera Paskalu to što veru nije predstavio kao principijelno načelo, već kao nekakvu obavezu, kao simuliranje vere. Dalje Dokins pita zašto je verovanje u Boga presudna stvar da bi smo mu udovoljili? Neće li Bog više ceniti i nagraditi istinsku dobrotu, velikodušnost ili smernost? Dokins tvrdi da bi na kraju krajeva Bog više cenio iskreni skepticizam, nego neiskreno simuliranje vere. Takođe se ističe još jedan problem: Šta ako Bog pred koga dospemo posle smrti nije hrišćanski, već neki drugi Bog? Tu vidimo da bi eventualno postojanje više bogova i boginja obezvredilo čitavu Paskalovu logiku. Paskalu bi bilo bolje da se kladi da uopšte nema Boga, nego na pogrešnog Boga. Dokins svoje opovrgavanje Paskalove opklade završava primerom anti-Paskalove opklade:

„Na kraju, da li je moguće osmisliti nekakvu anti-Paskalovu opkladu? Prihvatimo kako postoji mala verovatnoća da ima boga. Može se reći da ćete živeti boljim, punijim životom ako se kladite da on ne postoji, nego na to da postoji, jer bi ovo drugo značilo traćenje dragocenog vremena na obožavanje boga, žrtvovanje, ratovanje i umiranje u njegovo ime, itd.“

Paskalova opklada, i uopšte celo delo Misli, predstavljaju jedno od boljih i uticajnih dela u sferi hrišćanstava. Pokušaj Bleza Paskala i njegov način da se opravda vera u boga jeste zaista u neku ruku genijalan i jedinstven iako ima dosta propusta. Za vreme u kojem je bilo objavljeno, ono je imalo jako veliki uticaj i priznanje od strane drugih velikih naučnika i filozofa.  

                                Blez Paskal

                                                              Blez Paskal

Komentari

Re: Paskalova opklada

sanjarenja56 | 23/01/2009, 18:00

Veoma logična razmišljanja, mada moram priznati da su mi Dokinsove misli bliže. Uživala sam čitajući.

?

MS | 23/01/2009, 21:12

Danas bi B.P. definitivno pao na testu zdravog razuma.

To o cemu je on pisao se vodi pod "Indoktrinacija i masa."

Smesno.

Re: Paskalova opklada

ivanpetrovic | 23/01/2009, 21:41

Sanjarenja: Dokinsova knjiga je odlična mada je puna digresija i brutalnog ismejavanja teista. Ali moram mu priznati da njegovo objašnjavanje religije kroz toriju evolucije i prirodne selekcije brilijantna. Kad budem imao vremena napisaću o tome jedan post.
Pozdrav!

Re: Paskalova opklada

ivanpetrovic | 23/01/2009, 21:44

MS: Upravo to kaže i Dokins: smešno... Mada kao što sam rekao, B.P. je imao veliki uticaj na mislioce poput Rene Dekarta. Može se uočiti dosta sličnosti u njihovom tumačenju i viđenju Boga.

Re: Paskalova opklada

pricalica | 23/01/2009, 21:51

Поздрав, Иване! Ово је баш занимљиво и поучно. Сад су неке ствари мнооого јасније.

Re: Paskalova opklada

ivanpetrovic | 23/01/2009, 21:57

Pricalica: Drago mi je da ti se dopada.
Pozdrav!

Re: Paskalova opklada

patos | 24/01/2009, 00:25

Ave, prijatelju!
Očekivano provokativna i važna tema kojom se da ocrtati priroda jednog od konsekventnih utočišta racionalne svesti toga doba - beg u religioznu mistiku (drugi je neuporedivo značajniji i plodniji - racionalizam).
Da apstrahujemo od Paskalove duge i teške bolesti i eventualne hegelijanske izjave da je umro upravo onako kakva mu je bila filozofija (raspad nervnog sistema uz istovremeno truljenje creva i drugih stomačnih organa), skrenuo bih ovde pažnju samo na dva momenta koji se, po mom sudu, moraju uzeti u obzir prilikom rasprave sa Paskalom i pokazivanja njegovih domašaja:

1) priroda njegove racionalne argumentacije - radi se o misliocu koji se od svoje 12. god. strasno i veoma uspešno bavio fizikom i matematikom. Baratajući rđavom matematičkom beskonačnošću i boraveći u konstantnoj antitetici razumske svesti, intuitivno (a što je samo prečica razumskog mišljenja) nezadovoljan odgovorima na suštinske upite, Paskal pribegava takođe antitetici ali sada religiozne svesti (što u konačnom otvara vrata mistici). Priroda religiozne svesti je da je ona predstavno-razumsko mišljenje, pa otuda Paskal ne smatra da je ušao na drugi, tuđ teren, već je ubeđen da se radi o konsekventnom izvođenju. Osnova obe antitetike je identičan ili-ili stav (formalno-logički zakon isključenja trećeg), nešto je ili to što jeste ili njegova negacija, nema trećeg. Ovo formalno ograničenje razuma prevazići će se tek sa punom afirmacijom umskog mišljenja, sa spekulativnim uvidima nemačke klasične ideologije, nekih 100 do 150 god. kasnije.

2) govor o egzistenciji (postojanju) boga - potpuno je promašeno postavljati upit o egzistenciji boga. Ovo je svojstveno religioznoj svesti, a posebno frekventno postaje sa hrišćanima. Religija upravo ovim pitanjem derogira i unižava koncept boga, svodeći ga na puku predstavu nekog superiornog bivstvujućeg, samo jednog od. Samo ono što je JEDNO NEŠTO (dakle zasebno, odredivo sa stanovišta diferencije od drugog JEDNO NEŠTO), dokazuje se egzistencijom (može da postoji). Pojam boga, recimo kod Aristotela, imanentna svrha svih pojedinačnih svrha, nepokretni pokretač, čista ENERGEIA, mišljenje mišljenja - ne dokazuje sebe egzistencijom, već bivanjem. Radi se dakle o spuštanju rasprave čitav segment niže, i o odnosu predstava-pojam.
Ukratko - pitanje postavlja pravac odgovoru, ili, šta tražimo to i dobijamo. Svest koja nije odmakla dalje od predstavljanja, samo predstave može i proizvoditi.

Eto, baš se u ove sitne sate raskuckah, a nameravao sam biti koncizniji.
Ali, neka me sam Paskal opravda: "Napisao bih kraće pismo, ali nisam imao vremena."

Ave!

...

itbooks | 24/01/2009, 02:49

Ukratko, dezolucija nervnog sistema. Bilo bi veoma zanimljivo razmatrati "logiku" koja je proizvela stav "pitanje predstavlja pravac odgovoru", pa da dodjemo do onog "misli koje nisu izgovorene nemaju nikakvu vrednost". Da li se to podvodi pod mentalnu nedisciplinu + "nezrelost", ili je covek samo marketinski strucnjak svog vremena ?

Re: Paskalova opklada

ivanpetrovic | 24/01/2009, 13:37

patos: Pozrav prijatelju!
Hvala na opširnoj dopuni, uvek je dobro došla, u bilo koje vreme. :)

Re: Paskalova opklada

ivanpetrovic | 24/01/2009, 13:38

itbooks: Ipak će biti da je samo marketinški stručnjak svog vremena...

Re: Paskalova opklada

Emma | 14/02/2009, 23:08

Nemam obicaj da ljudima povladjujem ili laskam bez osnova,pa u tom duhu shvati moje iskreno odusevljenje tvojim blogom.Na isti sam naisla pre nekoliko meseci trazeci nesto podsticajno na masovno ispraznom mediju i od tada, i nenamerno zavrsim citajuci tvoje postove. Filozofija je jedinstvena po tome sto je u neku ruku sama po sebi nesputano misljenje,a tvoji zapisi unikatni po tome sto na izuzetno stilski istancan nacin predstavljaju odraz jednog rasplamtelog misljenja.Privlacno je kako umes da sintetises svoje licne stavove sa cinjenicama i reflektujes ih ne izostavljajuci istoriju sa kojom je sama filozofija neizostavno povezana. Jedan si od retkih mojih vrsnjaka sa tako kvalitetnim izrazom. Sve pohvale,od srca.Nadam se da ces u kovitlacu obaveza koje dakako imas naci delic vremena da nastavis da pises, jer je tvoje stivo mnogima dragoceno. Kvalitetno...Provokantno...Misaono izazovno...Lepo

Re: Paskalova opklada

ivanpetrovic | 16/02/2009, 13:54

Emma, pre svega izvini što ne stižem da odmah odgovorim na komentare, a zatim i hvala puno za podršku i toliko hvaljenje! Puno mi znači da čujem mišljenje čitalaca, jer tako vidim da li dobro pišem ili ne, i drago mi je što dopada tebi, kao i drugima. Nastavi da čitaš, uskoro će biti jedno veliko iznenađenje!
Hvala ti još jednom!
Pozdrav!!!

Re: Paskalova opklada

глас из ћошка | 05/11/2012, 10:34

без обзира на одговор, пред Докинсом и даље стоји Паскалова дедукција ситуације са постојањем Бога. И као што се Паскал изјаснио тако се и он отворено изјаснио и изабрао једну од опција. Кладио се! У супротном не би се ни изјашњавао јер као умног човека таква "глупост" га не би ни погодила јер је глупо траћити време на глупост. Овако, својим одговором даје кредибилитет овом размишљању за коју каже да је глупост. И заиста ако је глупо одкуд вечита борба окотога да ли Бог постоји или не.

Re: Paskalova opklada

Балкан Бет | 29/10/2015, 11:30

Ствар је у томе да Паскалову опкладу одређује потпуно утилитарни приступ исходу вере. Укратко: боље ти је да верујеш јер ћеш имати бенефит. Све и да је твоја вера промашај, можеш свој бенефит остварити у друштву које ће те сматрати човеком врлине, јер твоје религиозно понашање (етика Јеванђеља) чини те добрим припадником заједнице.
Верник би најпре требало да пита Паскала зашто не помиње љубав као основу вере, већ само интересни приступ на нивоу опкладе. Смисао вере је љубав као постулат односа према Богу и према свету (самим тим), а не стицање спасења. Ако вери приступаш кроз сагледавање могућности резултата веровања, можеш почети да желиш да верујеш, али и друге опције (исходи опкладе) могу ти се једнако учинити привлачним (као Докинсу, који пуноћу живота види у слободи од Бога). Апсурд вере састоји се у томе да „ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је“ (Мк. 8:34-37). Твој истниски бенефит који као верник имаш јесте љубав. О крајњем исходу твоје вере зна се ко одлучује.
Сад већ идемо на Докинса чији је највећи проблем то што не верује у Бога, али упорно се труди да говори о томе. Наиме, Докинс је читао доста нечега што спада у социологију религије, историју религије, али мало познаје теологију. Докинс у том смислу наступа и каже: зашто је Богу потребна твоја вера да би те волео, или ти праштао? У реду, питање је на месту, а можда Докинс (ни)је читао причу о господару и радницима у винограду, о сејачу и семену, да би макар утврдио динамику односа личне вере и могућности веровања и коначне Божје милости. Ту нема чврсте предикције и извесног каузалитета, што често збуњује атеисте и ужасава вернике-почетнике.
Верник одговара да Докинс не прихвата да је искрена доброта искључиво из вере, јер подразумева безусловну љубав лишену личних интереса, чак и оног о спасењу. Вернику остаје нада да ће то спасење добити, уз потпуну свест о томе да то што одлази у Цркву, исповеда се, учествује у Светим тајнама и чини добра дела, не мора нужно да подразумева да ће бити „с десне стране Оца“ , као ни то да неко ко није верник нужно има место „у паклу“. Ипак, то не води закључку да се искрено неверје (плус добра дела) ставља у исту раван (или вишу) од лицемерне вере. Ето још једног апсурда за људе ван вере који захтева дуже објашњење.
Паскал опкладом отвара пут реформацијској хришћанској етици која рачуна на партнерски однос човека и Бога у циљу спасења. Готово да личи на трговачку препоруку са геслом: направите добар избор! Докинс наставља исти дискурс јер своју критику базира на оспоравању могућности профита из вере (све да Бог постоји).
Опклада, једноставно, не важи. Ако си верник, прихватићеш систем вредности и поступака утврђен Светим писмом и Светим предањем. Али, нико ти никада не може гарантовати да ће то што ти верујеш (ма колико искрено) и поступаш кроз веру (ма колико то било на добробит човечанства) нужно да произведе место у Царству Божјем. Дакле, прихватио си опкладу и прихватио да је најбоље да изабереш веру. Али, имати веру није нужно што и имати и спасење, као ни то да неверник не заслужује награду спасења иако не верује у постојање Бога. Хришћанска сотириологија почива на нади, а не на најамничком односу „удовољавања“ како би Докинс тумачио.
Још једноставније – Паскал не рачуна на делатног Господа Бога.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.rs