Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Ima li pakao smisla?

ivanpetrovic | 26 Oktobar, 2008 18:10

Do sada sam se suzdržavao da pišem na temu religije jer sam smatrao da ću biti napadnut, bojkotovan i "razapet" od strane vernika koji će to čitati, a verujem da će ih biti dosta. Ipak sam se odlučio na ovakav korak iz razloga što mi je posao da kritikujem, dovodim u pitanje i analiziram sve što spada u domen filozofije, a to je upravo SVE, pa i sama religija. Ne želim odmah da stajem na stanu ateista, niti na stranu teista, trudiću se da budem delimični agnostik koji donosi zaključke tek posle jakih dokaza.

Da pređemo na stvar:

S obzirom da sam počeo da studiram filozofiju, dobio sam jedan vrlo zanimljiv predmet koji mi je privukao dosta, možda i najviše pažnje, a to je uvod u filozofiju religije. Na tim predavanjima i vežbama se bavimo raznim pitanjima koja se tiču religije, njenih elemenata, mogućih problema, posledica itd.

Predhodne nedelje je na vežbama izneta jedna zanimljiva teza da pakao zapravo nema nikakav smisao. Da bih obrazložio zašto je to tako, moraću prvo da dam definiciju pakla. Pakao je, dakle, mesto koje je originalno stvoreno za Sotonu i njegove demone na koje se smeštaju i grešnici koji će u svom večnom, zagrobnom "životu" biti podvrgnuti večnoj i nepovratnoj muci i agoniji. Nadam se da je ova definicija odgovarajuća. E sad, gde se tu javlja problem? Problem je u reči večno. Večno znači beskonačno dugo. Biti u nekom stanju beskonačno dugo, bez mogućnosti povratka iz tog stanja, kao što je stanje večne muke, znači nemogućnost da se iskusi bilo šta drugo. To znači da grešnik koji je završio u paklu ne poseduje mogućnost da oseti, recimo stanje blaženstva i užitka ili bilo šta drugo. Mučenik nema referentnu tačku (npr. osećaj blaženstva) u odnosu na koju bi shvatio da biva podvrgnut mučenju i u odnosu na koju bi shvatio da biva izložen bolu i agoniji. Naravno, nama još uvek živima pojam pakla zvuči kao odvratno mesto samo zato što smo svesni i što smo iskusili dobre i loše stvari pa možemo da ih jasno razlikujemo i upoređujemo. U paklu toga nema. U paklu je jedino stanje, stanje bola i agonije tako da je to za grešnike kao "dobar dan".

To bi bilo kao kada bi se dete rodilo sa samo jednim čulom, recimo čulom ukusa. Ono bi moglo da bude samo u stanju da oseća ukus, ne bi ni bilo svesno ostalih 4 čula. Svet bi pojmilo samo preko tog jednog čula. Ono bi moralo da živi u takvom svetu i jedino bi njega bilo svesno. Tako je i sa paklom i njegom "stanovnicima". Svi grešnici u paklu imaju samo osećaj bola, muke i agonije.

Sad treba da se postavi pitanje : Da li je pakao zaista mesto na kome ispaštaju grešnici? Da li je to istinska kazna za grešnike? Da li je neko prevideo ili zanemario činjenicu da se grešnici zapravo ne muče i ne pate jer nemaju osećaj u odnosu na koji bi bili svesni muke? Odgovore na ova pitanja prepuštam čitaocima....

 The fall of the damned by Peter Paul Rubens

                                  The fall of the damned, Peter Paul Rubens

 

Religija | Permalink | Komentari (77) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs