Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Ne bavim se filozofijom, ali meni je najnormalnije da su istorica filozfofije i filozof dve potpuno razlicite stvari. Ista situacije je i u svim drugim naukama: istorija fizike i fizike, istorija matematike i matematike, itd itd sve to postoji i razlika je jasna i normalna.

Izvini mmilane stvarno, ali ja još nisam čuo za "istoričara fizike". Kako se uopšte postaje tako nešto? Šta radiš kad postaneš "istoričar fizike"? Pročitaj tekst još jednom i probaj da shvatiš poentu teksta.

Ah taj entuzijazam, ta poletnost, energija ! :) Možeš se opirati koliko želiš, ali razlika između istoričara filozofije i filozofa dakako postoji.

trudite se da vam komentari budu zasnovani na argumentima..to je pocetak svakog filozofiranja

Problem i jeste u tome što razlika postoji. Ona ne bi trebala da postoji. To je i poenta ovog teksta.

Razlika, kolega, postoji stoga sto se pod filozofijom nekada podrazumevalo "zivljenje filozofije" sto danas nije slucaj. Filozof, danas, je covek koji poseduje puno informacija ali ga one nuzno ne odredjuju kao mudraca. U tom smislu, filozofija je izgubila zivu rec, pretopila se u nesto drugo. Ona sama poseduje sopstvenu terminologiju (imate odlicnu knjigu Teodora Adorna o tome)koja ima dobre i rdjave aspekte. Ova terminologija je gotovo proterana sa nasih studija na ustrb analiticke filozofije. Medjutim, koliko god bila optuzivana za nepotrebnu mistifikaciju nerazumevanje ova je filzofija nudila nesto sasvim drugo- filozofiranje. Filozofija koja se danas predaje retko iznedri dobrog filozofa. Interpretacijama nase kolege su veoma vicne ali onom istinskom, filozofskom duhu- sve manje i manje

Razlika, kolega, postoji stoga sto se pod filozofijom nekada podrazumevalo "zivljenje filozofije" sto danas nije slucaj. Filozof, danas, je covek koji poseduje puno informacija ali ga one nuzno ne odredjuju kao mudraca. U tom smislu, filozofija je izgubila zivu rec, pretopila se u nesto drugo. Ona sama poseduje sopstvenu terminologiju (imate odlicnu knjigu Teodora Adorna o tome)koja ima dobre i rdjave aspekte. Ova terminologija je gotovo proterana sa nasih studija na ustrb analiticke filozofije. Medjutim, koliko god bila optuzivana za nepotrebnu mistifikaciju nerazumevanje ova je filzofija nudila nesto sasvim drugo- filozofiranje. Filozofija koja se danas predaje retko iznedri dobrog filozofa. Interpretacijama nase kolege su veoma vicne ali onom istinskom, filozofskom duhu- sve manje i manje. Drugi problem tice se uloge filozofije u danasnjem drustvu i potrebe da se za nju nadje drustvena upotrebljivost. Otud smrt filozofije kao filozofiranja. Filozofija nema odredjen predmet. Ona se bavi samom sobom- sve ostalo je zabluda ili bavljenje istorijom filozofije.

U svakom slucaju, imate sve pohvale za blog, samo tako nastavite.

Pozdrav od starijeg kolege

Milan Damjanac

http://damjanac.blogspot.com/

http://desnamisao.blog.co.yu/

Puno pozdrava starijem kolegi!!!!

To sto si kazao jeste tacno i, u neku ruku, porazavajuce.
Ja sam jos prve nedelje na fakultetu shvatila da slusanje predavanja me nece uciniti filozofom. Ne znam kako je na drugim fakultetima, ali kod nas vlada jedno sveopste mrtvilo.

Sto se tice razlike izmedju istoricara filozofije i filozofa, smatram da su svi filozofi bili i istoricari filozofije, ali nisu svi istoricari filozofije bili filozofi.

Da, mada uvek postoje izuzeci. Na primer, srpski filozof Bozidar Knezevic je bio onemogucen da prati tokove evropske misli ali je ipak bio odlican filozof- doduse poznavao je jedan deo istorije filozofije. Ono sto je interesantno jeste to sto je uprkos svemu tome njegova filozofija nalikovala drugim filozofijama toga vremena iako sa njima nije imao pravu vezu. Zvuci hegelijanski, ali je interesantno pitanje.
Inace, da, shvatam na sta mislis, nazalost situacija na fakultetu je takva kakva jeste, malo je korisnih predavanja, sve se svodi na otaljavanje posla i prenosenje informacija koje mozes naci u bilo kojoj knjizi. Ja sam se nekako trudio da sto manje koristim skripte i da naucim sebe da citam izvornu literaturu. Do pre 2-3 godine na grupi su bilke zastupljene obe filozofije- i istorijska,odnosno analiticka i kontinentalna (i ona je istorijska ali ne u potpunosti) sto vise nije slucaj. Mada,i sada ima sjajnih profesora ali ih ogranicenja u pogledu predavanja ("to i to" moram da zavrsim "tad i tad") jako sputavaju. Posebno sto ispit izgleda kao klasican ispit iz istorije filozofije (sme da se pita samo ono sto se ucilo) cime su onemogucena pitanja koja navode na samostalno razmisljanje, sto opet, ranije nije bio slucaj (da ne pominjemo pismene ispite). Daleko od toga da je prosli sistem bio savrsen, ali ovaj je, bojim se, promasen. U svakom slucaju, svaka cast za inicijativu, najvaznije je da vas entuzijazam odrzi sto duze. To je ono sto cini angazovanog filozofa i sto je jedino vazno.

Stvarno nisam znala da se filozof postaje samo ukoliko studiras i diplomiras. Cemu onda razmisljanje, pisanje, sta smo onda mi ostali, smrtnici koji ne studiraju "fakultet za filozofe"?

inana to je samo službeno dr. mr. filozofije. poznajem dosta ljudi koji ne studiraju filozofiju a ipak imaju više smisla za nju od dosta ljudi koji je studiraju...

Onda je samo pitanje sta ste ocekivali da cete biti kada zavrsite fax.

:)))))))) ako gusim komentarima, slobodno me cusni :))))))

Studiranje filozofije je dobra smernica u čovekovom intelektualnom razvoju (ukoliko želi da čitav svoj život posveti tome). Zato i služi studiranje - sama reč kaže - studirati, istraživati, tražiti, a samim tim i unapređivati. Titula je samo titula... i ne brini, nikako ne gušiš, da nam svako tako ostavlja komentare, gde bi nam kraj bio.

Danas sam procital: treba studirati ono sto volis a voleti ono sto se placa..

Ne verujem da ovom ikako ide sa tobom.

Nista ne "treba" voleti

Hegel u svojoj "Istoriji filozofije" kaže da istoričar filozofije nužno mora biti i filozof i obrnuto. On je, napokon, dokaz za tu tvrdnju.Možda sa naukama stoji drugačije, ali kad je filozofija u pitanju, koja nije nauka, apsurdno je razdvajati filozofa i istoričara filozofije. Istoričar filozofije mora biti filozof jer ne bi ni mogao pisati o raznim filozofskim mišljenjima. On daje svoj pogled na određeno filozofsko mišljenje baš zato što filozofija nije nauka i ne bavi se činjenicama i podacima.
Slažem se sa mišljenjem da današnje insistiranje da se filozofija stavi u ograde interpretiranja je negacija same filozofije. Filozofija mora da se bavi raznim fenomenima, ne zanemarujući ono prošlo što je uvek aktivan činilac svakog budućeg,na nov način, sa novim pogledom,kao što su i do sada filozofi radili, oslanjajući se kritički na prethodno i razvijajući filozofski dalje tu tematiku o kojoj se radi, tj, koja je uzeta u razmatranje. Tako su vremenom nastajale čak nove filozofske discipline, a ne samo nova filozofska mišljenja.
Ne slažem se da danas filozof može da bude neko ko nije studirao filozofiju. Nekad je to bilo moguće zato što se tek stupalo na taj teren. Danas filozofija podrazumeva mnoge filozofske discipline, koje moraju na adekvatan način da se studiraju. Postoje ljudi, slažem se, koji su dobri mislioci ali nisu filozofi. Naravno, nije svaki dipl. filozof samim tim što je diplomirao filozofiju postao filozof, za filozofa je potrebno mnogo više.Dok je dipl. psiholog time postao psiholog.Kao i lekar, biolog, itd.No, sudeći po tome kako ljudi često sebe doživljavaju kao filozofe i bez studiranja filozofije, onda bi mnogi ljudi, takođe, mogli da budu i lekari i bez studiranja medicine, čak lakše od filozofije.Tako je jedan magistar pravnih nauka, a na pravu uče filozofiju, zamislio da je on i filozof jer se filozofijom bavi kao samouk i uzeo da čita delo "Bitak i vreme" od Hajdegera. I rekao mi je da mu je sve jasno u tom delu samo nije dokučio šta je to tubitak. Jasno je, onda, koliko mu je jasno i bilo šta drugo iz tog Hajdegerovog dela.Svaki čovek misli i može da bude sjajan mislilac ali ne i filozof. No, za ovo bi trebalo mnogo opširnije da se piše da bi se podrobnije objasnila ta razlika, a za to je ovaj prostor nedostatan.
S poštovanjem, Vesna Lukić