Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Tramvaj, ciganče i upaljač

ivanpetrovic | 12 Jun, 2010 10:16

Znam da naslov ovog teksta zvuči kao kakav vic ali mi je jedan moj dobar drug nedavno rekao da bi iz ove nekreativno naslovljene beleške koju sam pre par meseci napisao, proizašla dobra pripovetka. Ohrabren njegovim rečima, a i znajući da ima jaku poruku, rešio sam da je podelim sa vama u blago izmenjenom obliku.


16. 2. 2010. utorak

Kaća i ja smo sinoć malo prošetali po gradu. Odlučili smo da dvojkom odemo do Vukovog spomenika.
Kada je naišao tramvaj i kada smo ušli u njega primetio sam da je pun beskućnika koji su kunjali. Ceo tramvaj je zaudarao. Kaća i ja smo seli napred u želji da izbegnemo neprijatne mirise koji su prožimali slabo provetrenu unutrašnjost tramvaja.

Dok smo tako sedeli i ćaskali, prišlo nam je malo prljavo ciganče koje nije imalo više od 3 godine. Imalo je upaljač kojim se igralo. Njegova majka, koja je delovala kao da ima 60, mada ne verujem da je imala više od 35 godina, spavala je neka 4 mesta od nas. Nije ni primetila kada nam je njeno dete prišlo.

Ciganče je, prišavši i nevino me pogledavši, pokušalo da upali moj kaput svojim upaljačem. Nije mu uspevalo jer njegovim malim prstićima nije umelo dobro da kresne i održi plamen. Bilo mi je užasno simpatično. Nisam mogao a da se ne nasmejem. Na moj osmeh mi je uzvratilo osmehom!

Bila je to neverovatno čudna situacija: dete od 3 godine, svo prljavo i pocepano, pokušavalo je da upali moj kaput dok se naivno i nevino cerilo, onako od srca, dok sam ja sve to posmatrao sa ogromnim uživanjem. Ne znam zašto ali mi je to dete u trenutku toliko priraslo srcu. Bilo mu je zabavno da pokuša da me upali. Kada je uvidelo da je čudno što se plamen ne može održati, taj isti upaljač je približilo svom licu i pokušalo je da ga kresne. Njegova majka je i dalje spavala.

Videvši da više nema igre, zamolio sam ga da mi da upaljač ne bi li mu barem smanjio dotok plina pomoću regulatora koji ima skoro svaki upaljač. Nisam očekivao da će mi ga dati bez ubeđivanja. Dalo mi ga je odmah, bez premišljanja, a nisam čak ni viknuo na njega, već sam ga, naprotiv, lepo zamolio. To me je veoma iznenadilo. Mala deca su obično stidljiva i nepoverljiva prema nepoznatim ljudima. Izgleda da je instinktivno uvidelo da mu ne želim ništa loše, niti da imam nameru da ga prevarim.

Upaljač, na žalost, nije imao regulator za dotok plina. Kaći sam rekao da izlazimo na sledećoj stanici a upaljač sam mu odmah vratio. Nisam želeo da gledam kako će se opeći, a opet nisam ni mogao da mu otmem taj glupi upaljač, time bih se osećao kao da sam ga izneverio i izdao... Kako sam mogao da malom detetu otmem upaljač, njegovu jedinu igračku koja mu je očigledno donosila toliko detinjeg zadovoljstva i radosti i koje mi ga je dalo tek onako, bez imalo premišljanja, čisto na reč i poverenje?

Uskoro je naišla sledeća dvojka i, ušavši u nju, odlučili smo da okrenemo jedan ceo krug pa tek onda da idemo kući. Usput smo razgovarali o tome zašto siromašni ljudi uopšte prave toliki broj dece pa se posle muče još više i ne uspevaju da ih odgaje na pravi način.

Katarina je tvrdila kako se to dešava usled nedostatka promišljenosti. Složio sam se sa njom u potpunosti, setivši se filma Idiokratija. Film je čista komedija ali ima jasnu osnovu – Dok su intelektualci i visoko obrazovani ljudi pažljivo birali trenutak za osnivanje porodice i nisu imali više od 2 deteta, neobrazovani, neuspeli i propali ljudi su nerazmišljajući štancovali po 4, 5, 6 i više deteta dok nisu brojčano prevladali po zakonu koji kaže da pobeđuje ona strana koja ima najviše glasova. U filmu beskućnici i neobrazovani siromasi uspevaju da ovladaju svetom, istrebivši intelektualce. Film jeste nerealan i, kao što sam već rekao, komedija je, ali ipak ima poruku – siromasi ne razmišljaju o broju članova svoje porodice. Da li je to ispravno ili ne jeste tema za diskusiju u koju Kaća i ja nismo želeli da ulazimo u tom trenutku...

Ipak, jako sam želeo da uvidim koji je razlog zbog koga oni imaju toliki broj dece. Shvatio sam da je možda seks jedino zadovoljstvo koje oni imaju. Seks je taj koji nas navodi da ispraznimo um, tih par sekundi najvećeg zadovoljstva koje se prirodno (bez droge) može izazvati jeste par sekundi praznog uma; tih par sekundi nas odvajaju od realnosti, od problema šta ćemo danas jesti, kako ćemo se sutra obući i gde ćemo noćas spavati. Seks je taj koji čini da ne razmišljamo ni o čemu drugom i koncetrišemo se samo na njega. Neobrazovanost je ta koja utiče na to da se stupa u seksualni odnos bez adekvatne zaštite. Ko je kriv za tu neobrazovanost jeste takođe jedno od diskutabilnih  pitanja.

Možda je upravo tako (usled neobrazovanosti i jake želje za zadovoljstvom) nastalo i ono malo ciganče... Ipak, sada se postavlja pitanje: Koja je svrha života tog malog cigančeta? Rodilo se u najvećoj bedi, jedva da ima šta da jede, nosi podrpanu i pocepanu odeću, omiljena i jedina igračka mu je upaljač... Zašto ono živi? Da li ono živi da bi sutradan, kada odraste prosilo ili radilo neki nenormalno težak posao za neku crkavicu? Da li ono živi da bi ga sutra dan neki prokleti nacista prebio na mrtvo ime, da bi ga ljudi pljuvali na ulici ili mu uz lažno sažaljenje odmahivali glavom? Jednog dana će to dete izgubiti onaj njegov nevini osmeh kojim me je osvojilo, jednog dana će shvatiti da nema šta da jede, da mora da nosi ugalj, da prisiljeno od strane svojih roditelja sedi na sred trotoara i prosi ili da pretura po kontejnerima u nadi da će pronaći čitav komad odeće.

Koliko mi ga je samo žao! Da sam mogao, oteo bih ga sinoć. Voleo bih da mogu da mu održim život onakvim kakav je sad – bezbrižan i naivan. Jednoga dana će to izgubiti... Šteta...

A možda i neće! Možda će baš ono dobiti sedmicu na lotou ili će postati novi Nikola Tesla ili prvi srbin astronaut. Možda će postati najpoznatiji fudbaler ikada! Možda će postati piroman, okoreli kriminalac ili zubar ili kapetan broda ili, pak, narkoman koji će tući onu svoju izmučenu majku. Poenta je u tome što se nikad ne zna... Mislim da je Kami bio u pravu kada je rekao da bi glavno pitanje u filozofiji trebalo da bude: Da li vredi živeti život? Slažem se sa njim zbog proste činjenice koja kaže da je život toliko nepredvidiv. Gde li će ono ciganče završiti? Kao što sam već rekao, to niko ne može da zna. Ipak, ostaje mi  nada i jaka i iskrena želja da će imati uspeha u životu.

Generalna | Sledeći | Prethodni | Komentari (12) | Trekbekovi (0)

Komentari

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

sanjarenja56 | 12/06/2010, 10:46

Neka je njemu srećniji život nego što si ti osetio da će imati. Da, siromašnima je seks često jedino dostupno zadovoljstvo, a o zaštiti niko i ne ume da razmišlja...

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

ivanpetrovic | 12/06/2010, 10:54

sanjarenja56 neobrazovanost je zaista veliki problem na koji malo ljudi obraća pažnju. Niko ne razmišlja o svom školovanju ukoliko nema šta da jede. Egzistencijalni problemi su uvek primarniji. Podizanje svesti je ono što je potrebno takvim ljudima ali se opet postavlja pitanje na koji način se to može i treba učiniti.

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

тарпе | 12/06/2010, 15:52

Мислим да је мало прејако рећи да је проблем необразованост. Постоји много начина да се људи едукују, информишу,обавесте о различитим стварима. Пре бих рекао да је то немарност, несвесност а то је последица сиромаштва али не само тога.
Понекад чак помислим да је образованост већи проблем од необразованости. Што су људи образованији то више размишљају и планирају, а постоје ствари које се спонтано догађају-замислите на шта ће личити свет ако будемо могли да бирамо пол детета, боју очију и ко зна шта још. А како ствари стоје то ће бити могуће. Погледајмо старије генерације: људи су имали у просеку по 3-4 деце, та деца нису одрасла у неком благостању и није им пружено све у животу, али су ипак сви постали људи, засновали породице итд. Данас су сви фазону-имаћу једно-двоје деце и обезбедићу им све у животу, постаће директори или лекари и живеће у Београду господским животом. Мислим, можда сам се мало удаљио од теме, али покушавам да то генерално сагледам. Још један проблем је нерад. Крените кроз Србију, погледајте колико има необрађених имања. Људи ће радије да се пате у градовима него да обрађују земљу. Знам ја колико је то тешко, ја сам са села. Многи ће рећи: знаш, то није нека будућност, што ти ниси остао тамо, немаш здравствено, социјално, деца ти немају перспективу. А овде имаш здравствено ако просиш или копаш по контејнеру? Ја не кажем да треба сви да теже мотици, али ако немаш шта друго-бар ћеш имати да једеш. Други је проблем што је и на село стигао капитализам, израбљивање... Тешке си се теме дотакао, Иване

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

katarina | 13/06/2010, 11:24

trebali smo da mu uzmemo onaj upaljac.

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

ivanpetrovic | 13/06/2010, 22:48

tarpe: Slažem se da neobrazovanosti dosta doprinosi nesvesnost uzrokovana siromaštvom. Ipak to je jedan veliki zatvoreni krug: siromašttvo uzrokuje nemarnost, nemarnost uzrokuje neznanje, a neznanje opet uzrokuje siromaštvo. Lanac se negde mora prekinuti. Pitanje je kako i gde ga prekinuti?
Obrazovanost u smislu znanja je sasvim ok. Još je Sokrat rekao da je znanje najveća vrlina. Oni ljudi koju su na pravilan način vaspitani i obrazovani nikada neće predstavljati problem. Ali uvek će postojati i oni ljudi koji su ekstremno inteligentni i koji će tu inteligenciju usavršiti i koristiti je za loše stvari.
Što se tiče nerada, glavni uzrok tome je lenjost. Posla uvek ima ukoliko smo dovoljno uporni da ga nađemo. Znam milion ljudi koji nisu mogli da nađu posao samo zato što ga nisu dovoljno dugo tražili.
Tema jeste teška, ali šta ćeš, i time neko mora da se bavi... Bitno je uočiti problem.
Poz!

katarina: Trebali smo da mu uzmemo ali ja nisam mogao. Ti si mogla... Nadam se da se nije živo zapalilo...

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

inana | 27/06/2010, 00:18

Moja mama uvek kaze da ne pate ljudi zato sto nemaju vec zato sto ne znaju. Ali ja uvek kazem da ne znaju jer nece.
Valjda je to taj zacarani krug.

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

Zzomy | 29/11/2010, 03:40

Ne studiram filozofiju pa ćete možda zameriti što vam se ubacujem u raspravu,ali nisam mogla da odolim.
"siromašttvo uzrokuje nemarnost, nemarnost uzrokuje neznanje, a neznanje opet uzrokuje siromaštvo."
Šta je sa Domovima za nezbrinutu decu?Tamo rade obrazovani ljudi.A ponašaju se prema toj deci kao da su im najgori neprijatelji.Posle kratkog normalnog razgovora sa detetom iz doma,ono mi je naglo prišlo i zagrlilo iz sve snage.Posmatrajući ih shvatila sam da nije u pitanju ono čuveno "pa vaspitača ima malo,dece mnogo,ne mogu svima da posvete pažnju".Ne radi se o tome.Ljudi(obrazovani ljudi) koji tu rade su uglavnom veoma hladni i indeferentni,a toj deci,kao i bilo kom ljudskom biću,je često dovoljan zagrljaj.Njih je mnogo lakše motivisati,i imaju mnogo više poštovanja prema ljudima od dece koja rastu u normalnim uslovima.Pre par dana,videla sam trojicu dečaka kako biju jednog mališana,oko 6 uveče,dok su se vraćali iz škole.Ulica je bila puna.Nemoguće je da su svi ti ljudi koji su prolazili bili neobrazovani.A svi su skretali pogled i išli svojim putem.Ja sam im prišla,pitala šta rade,oni su ga pustili i naravno rekli "ništa" misleći da ću samo da produžim.Naravno da nisam,krenula sam da ga ispratim kući.Usput su ta trojica dečaka počela meni da prete,govoreći "prebićemo te"-"Kako,čime?"-"Rukama i nogama" na šta sam se nasmejala.Dečaci,koji po mojoj proceni imaju oko 10 godina.Koji mi nisu delovali siromašno ili neobrazovano i sl.Zapravo,bila sam u kraju gde žive imućniji ljudi.Siromaštvo i neobrazovanost ne objašnjavaju sve.To je najlakše reći.Baciti krivicu na nešto tako neodredjeno.Za mene,krivica je na obrazovanim,pametnim,imućnim ljudima koji okreću glavu na drugu stranu.Jer imaju svoje probleme koje treba da reše i tudji problemi ih ne zanimaju.

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

ivanpetrovic | 16/12/2010, 17:15

Zzomy - 100% si u pravu što se tiče svega što si iznela. To je jedan sasvim drugačiji problem koji je ipak neraskidivo vezan sa problemom lanca siromaštvo-nemarnost-neznanje. Time sam samo hteo da iskažem da siromašni ljudi čak i da hoće nemaju uslova za obrazovanje, dok su ovi obrazovani koje si ovde navela nemarni iz nekih drugih razloga. Inače se u potpunosti slažem sa tobom. Mene je jako iznenadilo ponašanje tog cigančeta. Iznenadila me je to njegovo intuitivno poverenje. Eh, da je više takvih ljudi...

Pozdrav!

Tramvaj, ciganče i upaljač

Vesna Lukic | 28/02/2011, 13:41

Oduševljena sam i tekstom i komentarima, posebno Tarpeovim, oduševljena sam ljubavlju koja prati i glavni tekst i komentare, željom da se pomogne, svešću o situaciji, da uz motiku imaš bar da jedeš,oduševljena sam što ste odlično shvatili odakle duva vetar siromaštva, reč je o kapitalizmu, o obrazovanima koji sve planiraju pateći više od komleksa nego ovi neobrazovani, itd. Bravo!
Tema me je i nasmejala ali ne zato što je nešto smešno, naprotiv, već zbog brige i dileme kako pomoći cigančetu jer se možda zapali, zbog svesti da nam izgleda još jedino motika preostaje, što je sve, zapravo tragikomično.Dokle nas je doveo kapitalizam, shodno tom sistemu pogrešno vrednovanje, otuđenost od svog suštinskog bića a pretvaranje sebe u robu koja mora što bolje da se proda, o čemu naročito vode računa ovi tobož obrazovani, malograđani. I snobovi, skoro svejedno. Obrazovan biti znači izgraditi, steći svoj obraz, koji predstavlja našu čovekolikost, bogolikost, radom na sebi. Obrazovanost nije samo završena škola, koja god, načitanost, jer nekome je znanje samo oruđe u rukama za bolje predstavljanje sebe na tržištu modifuikovanom po interesima kapitala, tj, profita, tj, novca, tj, pohlepe, sujete, itd.Mlad, pametan čovek razmišlja da preživi uz pomoć motike! Zašto ne, ali zašto da neko sa takvim potencijalima samo radi na njivi a može mnogo više čovečanstvu da pruži, uz svo poštovanje rada na njivi! Drugo, i seljacima je danas jako teško, ne mogu da prodaju svoj proizvod, a ako proizvode samo da bi se prehranili, čime će platiti makar lečenje?! Užasno sam kivna što lavove predvode ovce, ne ovce, lisice i hijene i kroje lavovima sudbinu! A opet su te takve nikakve birali ljudi naivno im verujući u prazne reči.Markuze je rekao treba umom pobediti, duhovnici da se ljubavlju pobeđuje, i to je tačno, ali ovde je potrebna i motika i metla da se ova degenerisana vlast počisti! Neka oni, pohlepni i egoistični, kopaju da bi jeli i igraju se upaljačem! Možda bi uspeli sebe i da zapale, a ne jadno dete. Baš njih briga za decu, za sva živa bića i planetu, uništiše sve, ne samo naši političari, oni su čak poslušni kunići onim krupnim političkim ribama u svetu! Bog čeka naš izbor, a to je biti čovek ili ne biti čovek! A da bi čovek bio, mora da zadovolji svoje osnovne potrebe, kao prvo: pravo na lečenje, obrazovanje i rad; i kao drugo da radi na građenju svog obraza u ljubavi spram sebe i drugih.Šta smo mi učinili?! Gotovo ništa.Razmišljajmo šta treba činiti kako bi promenili datu situaciju! Da tom detetu na bi igračka bila upaljač.I to pokvaren pa je pre plamenobacač. Što kaže Zzomy da su svi sve više ravnodušni na zlo koje im se dešava ispred nosa, i ravnodušni i u strahu, a zbog čega!? Šta su to sebi uradili da su takvi!? Jer sve što činimo, činimo sami sebi! Od srca, Vesna Lukić

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

Ana Vasiljevic | 07/01/2012, 13:35

Kami jeste rekao "Da li vredi živeti život?", ali je takodje u delu "Stranac" rekao da je na svetu jedino vredno,upravo to,zivot.

Tramvaj, cigance i upaljac

Milena Stankovic | 07/01/2012, 15:51

Interesantna tema.Drago mi je da se jos neko ovom temom bavio. Ni meni jos uvek nije jasan razlog zasto siromasne porodice radjaju toliko dece a nemaju ni osnovne uslove za zivot? Samo da naglasim, takav stil zivota nemaju samo Romi, ima takvih i srpskih porodica i porodica drugih nacionalnosti. U svom okruzenju ne poznajem ni jednu bogatu porodicu koja stvarno zivi u obilju a da ima petoro dece,na primer.
. Ne znam sta je tu problem? Da li ta obrazovanost/neobrazovanost, nemarnost ili nesto trece..Neki ljudi opravdavaju toliko radjanje dece u siromasnim porodicama time sto je povecana smrtnost dece u takvim porodicama zbog losih uslova, lose ishrane, smestaja, nedostatka higijene itd,pa se zbog toga siromasne porodice opredeljuju da rode vise dece da bi neko jace, zdravije i otpornije od njih na kraju i ostalo u zivotu. Ne znam koliko je to dobar nacin. Smatram da je bolje da rode manje dece ali da poboljsaju i obezbede bolje uslove zivota. Pre nekoliko dana sam cula pricu o jednom cigancetu kome su pacovi,dok je bio mali pojeli nos!!! Njegova majka kaze da su ziveli u nekom svinjcu, supi, punoj pacova, decak je bio beba, preko noci su mu pacovi izgrizli nos. Roditelji navodno nisu culi detetov plac. Uzasnuta sam ovom pricom!!! Da li uposte vredi ziveti takav zivot? Podariti takav zivot tom jadnom bespomocnom detetu,a nemas uslova da mu pomognes, da ga odrastes.. Mozda sam ja sebicna..Mozda gresim.. Ali ovo dete nista lepo i radosno nije dozivelo,ostalo je zeljno svega..U isto vreme ogorcena sam na ove roditelje i jako ih krivim sto su mozda nepromisljeno radjali toliko dece i jos u ovako strasnim uslovima, a s druge strane osecam i sazeljenje, i oni bi voleli da zive kao i svi drugi ljudi.. Mozda najbolje ovaj problem opisuje cuvena Prokrustova postelja... Moras se prilagoditi uslovima u kojim zivis.Postoji poslovica u narodu: rasiri se onoliko koliko ti je cebe/krevet. Nisam mnogo strucna da diskutujem o ovoj temi, ali sam imala potrebu da iskazem svoje misljenje. Tarpe-podrzavam tvoj stav,mislim da si u pravu..Ivanpetrovic-"Posla uvek ima ukoliko smo dovoljno uporni da ga nađemo. Znam milion ljudi koji nisu mogli da nađu posao samo zato što ga nisu dovoljno dugo tražili" -u potpunosi se slazem sa ovom izjavom!! Upornost i doslednost se uvek isplati. Hvala vam na ovoj temi, citajuci vasu diskusiju prosirila sam svoje vidike i nacin shvatanja nekih stvari, uz to sam videla da jos neko ima slicno misljenje kao ja.. Pozdrav..

Re: Tramvaj, ciganče i upaljač

човек из ћошка | 05/11/2012, 07:26

мера среће је релативна ствар и и не мери се туђим мерилима

 
Powered by blog.rs