Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Nice....
Njemu ne treba komentar!

Niče je smatrao da pravo prijateljstvo ne postoji, zato što se svako njegovo završavalo na "most" način.
Da li je to zabluda ili ne, nije bitno..Niče je zbog toga ceo svoj život proveo sam

Nice je izrekao veliku zivotnu istinu.

Da, Niče je izrekao mnoge istine koje nisu bile pohvalne za čoveka, ali je istom verovao da te istine važe samo za neko vreme i stoga ih je oštro napadao, trudeći se da će se tako prodrman čovek probuditi iz učmalosti neživota. Otud i potreba za Dionisom, bogom proleća, znači ponovnog rađanja, preporoda, kroz vraćanje na iskon, u ekstatičnoj igri koja je omogućavala zaborav i rađanje radosti, a radost je već bila susret, most koji spaja i najrazličitije, poštujući tu drugačijost. Mnogo bola, vekovnog stradanja,otuđilo je ljude i od njih samih i od drugih.Kako je čovek "umro" tako je i njegov Bog "umro", što će reći da sa padom svih ljudskih vrednosti oličenih u liku Boga, inertnim mimohodom,čovek se gasio, nestajao u besmislu.Mostovi više nisu spajali već razdvajali, a valjalo je naći put povratka.I Niče ga je našao u volji za moći, gde je ta moć zapravo ljudska svesnost i duhovna snaga, tj, volja za životom, a ko će bolje raspiriti vatru života od Dionisa! Proleće kao perid rađanja života i svetkovine povodom toga bi naznačile povratak na mesto susretanja sa samim sobom i drugima, sa istinom o sopstvenoj snazi koja bi oduvala onu učmalost neživota i rodila život. Pretvoriti neživot u život nije mogao običan čovek već nadčovek, tj, istinski, pun života, osvešćen čovek. Čovek koji veruje u sebe, u drugog čoveka, u život, i ima snage, shodno toj svojoj zrelosti, da se bori za čoveka po svim onim vrednostima koje čoveka čine čovekom.Stoga je trebalo srušiti vladajuće vrednosti koje su uništavale čoveka i vratiti one koje su čoveka vodile na most da se sretne sa samim sobom a onda i sa drugima, zapravo, sa životom.
Mi i danas mučimo istu muku koja je i Ničea mučila.Vrednosti su pale, čovek je pao i posegao za onim što ga je i uništavalo, a to je vladavina novca i moći koja nije više bila radost samosvesnog čoveka, već moć gospodarenja, manipulisanja, terora utilitarističkih i globalističkih ideologija.A moć gospodarenja je samo izraz istinske nemoći, nemoći ispraznog palog čoveka.
Delotvornost Ničeovih reči potvrđuje njihovu nepresušnu mudrost, a čoveka vraća na mesto susretanja, na most.
Niče je verovao u to, verujmo i mi, i snagom ljubavi i mudrosti borimo se protiv svega onoga što dehumanizuje čoveka!Cenimo li Ničea, onda pokušajmo i da ga poslušamo i izborimo se za čoveka i radost života!
Srdačan pozdrav, Vesna Lukić