Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Хегел и "крај уметности"

tarpe | 27 April, 2010 22:33

Уметност је за Хегела ступањ истине. Њен циљ није подражавање природе, нити изазивање осећања у човеку, као ни морално усавршавање појединаца. Преко уметности би требали да сазнамо истину, која се у уметничким делима чулно појављује.
 
 Иначе, Гете и Шилер су пре Хегела наслућивали крај уметности. Ова Хегелова замисао је често погрешно тумачена. Неки су сматрали да "крај уметности" значи да уметности више неће бити. Други су сматрали да је Хегел предвидео шта ће се десити са уметношћу у будућности, па је због тога сматрао да јој је дошао крај(јер оно у шта ће прећи тешко да се може назвати уметношћу). О чему се заправо ради? Крај уметности за Хегела не значи престанак или завршетак уметности. То само значи промену њеног статуса, крај онога што је она представљала у прошлости. Наравно да се и уметност мења, али не престаје да постоји. Уметност "за нас" има карактер прошлости јер не представља "за нас" оно што је представљала, на пример, за Грке. Оно што је за старе народе била уметност, то је у Хегелово време представљала филозофија(наука). Зашто долази до "краја уметности"? Зато што уметност подразумева чулност и као таква је ограничена(она је отуђење појма у оно чулно).

 Као реалне потврде ове Хегелове тезе могу се навести развој науке о уметности(у којој је и Хегел учествовао својим филозофским тумачењем историје уметности) и развој музеја(који су један еквивалент науци и представљају места на којима се излажу уметничка дела кроз историјске периоде). И естетика и музеји су "процветали" у Хегелово време, а они представљају научну тематизацију уметности(естетика и историја уметности).

 Оно што људе збуњује је употреба речи крај. Обично смо склони да мислимо о крају као о завршетку или престанку неког процеса, догађаја или нечега што траје. Крај може бити тренутан, али се може посматрати и као читав један период или историјска епоха. Могуће је замислити крај неког процеса, а да сам тај крај буде "процес који траје".
 
 Још једну ствар бих желео да истакнем. Хегелова идеја је да интелектуални моменат почиње да превладава чулни елемент још у подручју уметности(нпр.у поезији). Дакле, Хегел истиче примат појмовног у односу на све остало, што значи да је наука изнад уметности. Треба истаћи да се Хегелова «прича» односи на класичну и модерну уметност. Питање које ме мучи је, ако прихватимо да овај однос наука-уметност и данас важи, да ли је савремени човек способан да мисли у потпуности у појмовима? Чини ми се да смо(сам) склонији замишљању него мишљењу; као да су нам(ми) потребне слике пред очима о чему год да мислимо(наравно да немам намеру да генерализујем, али то је само мој утисак). Можда су формулације " мисли у потпуности у појмовима" и "слике пред очима" недовољно јасне, али је мој утисак да је то "појмовно" данас у кризи. Како за кога! 

Estetika | Permalink | Komentari (14) | Trekbekovi (0)

Problem Aristotelovog točka

ivanpetrovic | 11 April, 2010 12:24

Sa problemom Aristotelovog točka sam se susreo nedavno na predavanjima iz istorije filozofije. Problem, odnosno paradoks je jako zanimljiv i čudan i upravo zato mi ne daje mira, baš kao i mnogim ljudima kojima je zadavao glavobolje tokom više od 2000 godina, od kad postoji. Zato sam odlučio da ga podelim sa vama i čujem vaše mišljenje.

Evo dakle, o čemu se radi:

Aristotelov točak

Imamo dva koncentrična kruga (leva strana slike), tj. jedan krug je u drugom i imaju zajednički centar gde je jedan (roze boje) manji od drugog (plave boje). Dakle, kretanje manjeg kruga bi bilo uslovljeno kretanjem većeg. Sada zamislimo da se veći krug počinje kotrljati, počevši od tačke A. Takvo kretanje bi primoralo kretanje i manjeg kruga, počevši od tačke B koja je na početku kretanja tačno iznad tačke A. Veći krug završava svoje kretanje u tački A' i dužina linije AA' je jednaka obimu većeg kruga, odnosno on se tokom kretanja okrenuo tačno jedanput. Manji krug, krećući se zajedno sa većim, se takođe okrene samo jedanput i završava kretanje u tački B' (završni položaj - desna strana slike).

Problem je u tome što dužina puta koji je je prešao manji krug (BB', roze linija) nije jednaka njegovom obimu, već je jednaka dužini duži AA' (plava linija), tj. obimu većeg kruga. Kako je moguće da se krug manjeg obima okrene samo jednom (dakle pređe svoj obim) a dužina njegovog puta, tj. obima ispada jednaka većem krugu? Kako je moguće da put manjeg kruga, koji bi trebao da bude manji, prelazi veću dužinu od svog obima, jednaku putanji većeg kruga? Ukoliko ovakvo objašnjenje nije jasno, možete pogledati kako to izgleda animirano na http://mathworld.wolfram.com/AristotlesWheelParadox.html.

Koje je rešenje ovog problema i da li se uopšte ovaj problem može rešiti?

Matematika, fizika i još po nešto | Permalink | Komentari (38) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs