Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Sloboda i njene granice

katarina | 24 Maj, 2009 19:34

Uvod

Svi mi težimo slobodi i želeli bismo da budemo slobodni, ma šta to značilo. To jednostavno zvuči primamljivo. O slobodi se može govoriti na bezbroj načina, ali u krajnjoj liniji, samo na dva: da li je ona univerzalna kategorija ili tvorevina ljudi, društva?
Pretpostavka da sloboda uopšte postoji često se uzima kao podrazumevajuća i gotovo intuitivna. Bez te pretpostavke nema smisla govoriti o današnjim modernim zajednicama i o etici, gde bez slobode nema mogućnosti izbora kako ćemo postupiti, pa samim tim, ni moralne odgovornosti. Dakle, po ovome, sloboda kao univerzalna kategorija bi trebalo postojati. Ali, šta to znači?
Na neki način, to znači da je ona metafizički pojam, koji ne zavisi od ljudi; ona je ljudima prirođena od samog početka, kada dođu na ovaj svet. Pošto ne zavisi ni od ljudi ni od bilo čega drugog, može se reći da ima ontološki primat. Međutim, da li se o slobodi može govoriti bez ljudi?
Smatram da je to nemoguće. Sloboda bez ljudi je prazan pojam (ili kako bi se u logici reklo – nema domena na koji bi se primenio). Šeling smatra da se nijedan pojam ne može odrediti pojedinačno, i tek mu upućivanje na povezanost sa celinom daje potpunost, tako je i kod pojma slobode .
Sloboda je nastala sa ljudima; preciznije, oni su je stvorili i to onda kada su počeli da se udružuju, da žive zajedno.
Možda zvuči malo paradoksalno to što su ljudi stvorili slobodu, a uvek vape za njom. Ona predstavlja neki ideal, oličenje čistote, gde je glavni vladar naše „ja“ i naš um. Ipak, ona nije ništa više nego prećutni dogovor među ljudima.

***

Liberali su smatrali da je jedno od glavnih određenja ljudi njihova sloboda, a slobodu su uzimali kao jednu od najviših političkih vrednosti. Shodno tome, verovali su da se sloboda može jedino ostvariti kroz političku zajednicu.
Međutim, politički poredak sadrži jedan prinudni apart koji nazivamo državom. Tu nalazimo na problem – kako pomiriti shvatanje da smo u suštini slobodna bića sa shvatanje da živimo u političkom poretku koji uključuje prisilu?
Da bismo razrešili ovu poteškoću, potrebno je vrlo precizno definisati sâm pojam slobode. Isaija Berlin smatra da je pojam slobode definitivno sporan, i u svom čuvenom eseju „Dva pojma slobode“ konstatuje da se, i kod liberalnih i konzervativnih shvatanja, javljaju dva pojma slobode – „negativni“ i „pozitivni“ pojam. Kada dolazi do zabuna i komplikacija, to je zato što dolazi do brkanja ta dva pojma, kaže Berlin. Ukazujući na ovu pojmovnu distinkciju, Berlin pokušava da razreši izvor zabuna.


***

Što se tiče pojma „negativne“ slobode, Berlin polazi od teze da je čovek slobodan u onoj meri u kojoj niko ne ometa njegove aktivnosti. Ako nam drugi ljudi umanje područje slobode ispod izvesnog minimuma, mi tada nismo slobodni, već smo pod prinudom  ili porobljeni. Dakle, smisao negativnog pojma slobode je sadržan u određivanju one sfere delanja u kojoj neka osoba nešto čini, a pritom ne dolazi do uplitanja druge osobe ili osoba. Ne postavlja se ovde pitanje ko upravlja nekom osobom, odnosno ko joj ograničava slobodu, već koliko pravila ograničava slobodu te osobe. Sa ovim se slaže i većina liberalno orjentisanih filozofa, koji teže što većem suženju društvene kontrole nad individuom. Društveno uplitanje u njenu privatnu sferu trebalo bi da bude što manje. Moglo bi se ići još dalje i reći da je jednina funkcija države samo zaštita privatne sfere pojedinca, koji bi tako imao potpunu slobodu.

***

Sličnog shvatanja bio je i Dž.S.Mil u svom spisu „O slobodi“, u kome kaže da društveni sklad i napredak ne isključuju postojanje područja privatnih sfera pojedinaca u koje ne sme zakoračiti država. Ma koliko ta sfera bila mala, prekoračavanje njenih granica bi značio despotizam. Takođe, i mi bi trebali da minimalno sačuvamo područje lične slobode, ako ne želimo da se ponizimo i izgubimo ono suštinsko u našoj ljudskoj prirodi. Milu je najvažnija individualna sloboda čoveka. Po njemu, civilizacija ne može napredovati ako ljudima ne bude dozvoljeno da žive kako žele; naravno, u oblasti koja se tiče samo njih. Zato Mil slobodu definiše kao težnju ka sopstvenoj dobrobiti.
Ipak, Mil smatra da je državni prinudni aparat neophodan; pošto pravda zahteva bar minimum slobode za svakog pojedinca, svaki pojedinac se mora sprečiti, makar i silom, da drugog liši tog minimuma. Zakon ustvari postoji samo zbog toga.
Ovakva odbrana slobode sastoji se u jednom „negativnom“ cilju – odbijanju mešanja u lične stvari, i u primeru Mila, Berlin pronalazi primer svog „negatinog“ pojma slobode.
Međuitm, Berlin nije zadovoljan Milovom definicijom slobode, jer smatra da on meša „pozitivni“ i „negativni“ pojam, što je nedopustivo. Možemo zamisliti jednog despota liberalnog duha, koji svojim podanicima dopušta veliku meru lične slobode ili demokratiju koja može lišiti građane pojedinačnih sloboda. Zato Berlin smatra da individualna sloboda nije nužno povezana sa vlašću. Razlikuju se odgovori na pitanja: „Ko mnome vlada?“ i „Koliko se vlast meša u moj život?“. Upravo u toj razlici ja sadržana suprotnost između Berlinova sva pojma slobode. Da bi se to bolje razumelo. potrebno je uvesti drugi pojam slobode.


***

Pozitivna“ sloboda (ili sloboda „za“) je sadržana u pokušajima da se odredi izvor durštvene kontrole koja određuje šta neka osoba treba da čini, odnosno šta neka osoba treba u životu da postane. Kod ovog pojma nije bitno određenje sfere uplitanja, već činjenica da ljudi hoće da sami upravljaju svojim životom, zato je ključno pitanje pozitivne slobode: Ko hoće sa mnom da upravlja? Ovde osoba želi da postane svoj gospodar, i da se prema njoj ophode kao prema individui, ličnosti, a ne kao predmetu.
Berlin smatra da se pojam pozitivne slobode istorijski razvio na takav način da je postao dijametralno suprotan negativnom pojmu. Štaviše, pozitivna sloboda je dovala do apsurda sâm pojam slobode, jer se pretvorio u tzv. „apotezu autoriteta“. Šta to znači?

Od zahteva da svaki čovek treba sam sobom da upravlja, deli nas mali korak od tvrdnje da naše postojeće „ja“ nije istinsko i racionalno „ja“ i da nam treba nametnuti naše istinsko „ja“. Odavde se može zaključiti da, pošto ljudimo možemo da nametnemo njihovo istinsko „ja“, onda imamo pravo da ih nateramo da budu slobodni, što je jedan apsurdan zahtev. Da bi realizovali slobodu, moramo pokoriti racionalnosti sve ono što izmiče racionalnosti „višeg ja“.

Problem je što se to „više ja“ može lako identifikovati sa Umom, društvenom celinom, crkvom, državom, itd.. Ukoliko se neka od ovih identifikacija legalizuje, onda bi ona mogla postati osnov jednog despotskog ili totalitarnog društva.
Takođe, i negativna sloboda može da dovede do izopačenog zahteva za podeljenim „ja“; recimo, u nekim doktrinama se zahtev za ukidanjem prepreka (što je formalni zahtev negativne slobode), tumačio kao zahtev za oslobođenjem duhovnog „ja“. Takvo „ja“ se, po Berlinu, javlja u protestanskoj etici i doktrinama pojedinih jevrejskih i hrišćanskih teologa. Međutim, Berlin naglašava da je negativna sloboda vrlo retko u istoriji prelazila u neslobodu, što nije slučaj sa pozitivnom slobodom.

***

Berlin dalje kaže da ne postoji nužna logička veza između ova dva pojma slobode. Argument za to tvrđenja je već gore izložen, ali ne u eksplicitnom obliku. Dakle, logička veza ne postoji, jer negativna sloboda retko kada (skoro nikada) dovodi do „apoteze autoriteta“, odnosno do stvaranja neslobode.
Postoje autori koji, ne samo da misle da postoji logička veza između pozitivne i negativne slobode, već smatraju da je reč o jednom pojmu sa dva aspekta. Do ovog zaključka se dolazi prostim ispitivanjem slučajeva. Npr. negativna sloboda (sloboda „od“) ograničenja u javnom saopštavanju misli i uverenja, može se izraziti kao pozitivna slododa (sloboda „da“) da se te misli i uverenja javno saopštavaju. Skoro svaka vrsta slobode može da se izrazi ili preko negativne ili preko pozitivne slobode, a da se pritom ništa ne izgubi na značenju.


Zaključak

Na samom početku smo se pitali da li sloboda može postojati kao univerzalna kategorija ili tvorevina društva. Pošli smo od pretpostavke da prva teza ne može biti tačna, zato što bi to bio prazan pojam, a da se smisleno o slobodi može govoriti samo kada govorimo o zajednici ljudi. Najpoznatija definicija slobode kao dva pojma jeste Berlinova – negativna i pozitivna sloboda, gde on daje prednost negativnoj slobodi, zato što je ona donela mnogo manje izopačenja kroz istoriju, nego pozitivna. Ova dva pojma Berlin je predstavio kao logički nezavisna, međutim lako se pokazalo da to ustvari nisu.
I opet smo se vratili na početak pitanja o slobodi kao tvorevini ljudi. Jedno je sigurno – ona se ostvaruje kroz pravedan politički poredak, koji poštuje slobodu pojedinačnih ljudi, i onogućava im da se, kroz državu, ostvaruju na sopstven način. S druge strane, mora postajati međusobna tolerancija među ljudima, traženje u njima cilja, a ne samo sredstva za ostvarenje sopstvenih interesa – poštovanje onoga što je u nama suštinsko.

 

Komentari

Re: Sloboda i njene granice

suky | 25/05/2009, 14:01

sloboda je služenje svrsi.

Re: Sloboda i njene granice

desnamisao | 27/05/2009, 20:16

odlican tekst, samo tako nastavi

Re: Sloboda i njene granice

schweppes | 21/06/2009, 15:12

Opet gledano sa nekog drustvenog aspekta...Mada ja volim da pricam o dusevnoj slobodi i njenim negativnim i pozitivnim posledicama....;)

katarina

katarina | 24/06/2009, 22:16

he he..lako je to reci, ali mora se definisati sta se podrazumeva pod dusevnom slobodom. P atek onda pricati o njoj. Sloboda ima bezbroj aaspekata, tako da se ne mogu svi obuhvatiti odjednom. Ovde je bilo najvise reci o politickoj slobodi. Ja pod dusevnom slobodom podrazumevam ljudska prava.
A ti?

Re: Sloboda i njene granice

schweppes | 26/06/2009, 12:21

Napr.dusevno slobodan je onaj cija sreca ne zavisi od ljudi i od nacina na koji ce ga prihvatiti,vec iskljucivo od necega duboko unutar njega...Neko ko se ne veze za pojedince,vec voli covecanstvo kao celinu...Hm,ne znam da li me shvatas?
I,takodje,ne znam koliko uopste postoji neko ovako slobodan i jak(a pritom ne znaci da takva osoba mora da bude intravertna i povucena,vec bas,naprotiv,drustvena.njoj je mnogo lakse da se nosi sa ljudskim slabostima i potencijalnim razocarenjima,gubicima,jer nema nikakva ocekivanja ni od koga...Ovakav pristup zivotu me je oduvek fascinirao,premda jos uvek nisam upoznala osobu koja to moze...;)

Re: Sloboda i njene granice

katarina | 26/06/2009, 12:55

Razumem na šta misliš. Verujem da bi većina ljudi želela da bude takva - da bude moćnija od svakodnevice, da ona ne utiče na nju, da bude samodovoljna jedinka, koja će svoju sreću i slobodu (ustvari, ti ove dve stvari poistovcećuješ) crpeti samo iz svoje "dubine".

Ovo je sve u redu, ali previše idealistički nastrojeno. Ali ne nemoguće, naravno. Međutim, da bi se takva ssreća uopšte dostigla, čovek mora prvo biti duštveno slobodan, zar ne?

Pa sam zato pisala o nekim aspektima društvene slobode. To o čemu ti govoriš otvara neka druga pitanja o kojima naravno možemo govoriti.

Drago mi je što se interesuješ za ovu temu.
Pozdrav

Re: Sloboda i njene granice

schweppes | 26/06/2009, 13:03

Slazem se da dusevna sloboda proizilazi iz drustvene...Sloboda,u svim mogucim oblicima,je moj ideal,pa samim tim me je i ova tema zainteresovala;)

Re: Sloboda i njene granice

katarina | 26/06/2009, 13:34

Društvena sloboda je samo preduslov, nužan uslov, ali ne i dovoljan. Šta je dovoljan, to ne znam, u sutrotnom osećala bih se duševno slobodna.

Moram još da razmislim o tome

Pitanje o slobodi

Vesna Lukic | 26/01/2011, 17:31

Poštovana Katarina,lepo i sadržajno si predočila tvoja razmatranja o slobodi, služeći se i mišljenjima drugih autora. Naravno, nisi mogla šire pisati o tome jer ovaj način iznošenja svojih pogleda na neke teme ne dopušta temeljno istraživanje, napokon to bi onda bila knjiga i to vrlo obimna. A onda i sledeća, zavisno od toga kuda bi sve vodilo to istraživanje, itd.
Eto, u okvirima koje si imala na raspolaganju ti si sebi omogućila da ostvariš svoju slobodu da pišeš o slobodi. A i ja ću sada ostvariti svoju slobodu pa ću nešto reći na tu vrlo izazovnu temu.
Sloboda pripada čoveku kao jedna od suštinskih odredbi njegovog bića. Sloboda, kao deo nas samih, je uvek moguća, bez obzira i na okolnosti premda okolnosti utiču generalno na čoveka pa i na njegovo osećanje slobode.Sloboda je duhovno i emotivno stanje čoveka. Čovek u izboru sebe kao čoveka postaje slobodno biće. Sloboda je u tom izboru, jer od nas zavisi želimo li biti slobodni. Neki se lakše osećaju neslobodni jer tada ne snose odgovornost za svoje izbore koji su čin slobode. Takvi su i najviše nesrećni zbog svoje neslobode, buneći se i kukajući na okolnosti i sve druge koji su krivi za njihovu neslobodu a ne preduzimajući ništa da sloboda iz njih progovori, jer se boje da sebe izraze, boje se posledica svog izražavanja. Zato što i ne poznaju sebe zato se i boje, jer kad čovek upoznaje sebe i suočava se sa svojim suštinskim bićem on se oseća sigurnijim jer je na svom "terenu".
Sloboda je naš izbor da budemo slobodni i da slobodno pravimo izbore u odgovornosti spram istih. Napokon, ne želimo povrediti slobodu drugih.Đordano Bruno je bio slobodan da kaže ono što misli uprkos lomači koja ga je čekala, znači da je bio slobodan čovek, tj, svestan sebe i svog izbora kao i posledica istog.To je bio njegov slobodan izbor.Galilej je izabrao drugačije smatrajući da je sloboda da se bavi svojom naukom važnija od istupanja uzdajući se u bolja vremena.Monasi žive u vrlo ograničenim uslovima, pod određenom disciplinom ali se osećaju beskrajno slobodnim. Da li smo slobodni ili ne zavisi samo od nas: da biramo sebe kao humana bića, da sebe osvešćujemo, da tragamo za istinama, da se ne prepuštamo u inerciji, pa onda i da se suprostavimo lošoj politici, da se borimo za ovu našu planetu trudeći se da probudimo čoveka i time ga oslobodimo.Čovek je slobodan onoliko koliko radi na sebi, koliko gradi svoj obraz, koliko sazreva emotivno i duhovno ne povlađujući sebi ali i ne osuđujući sebe već učeći na greškama.
Sami sebe oslobađamo da budemo slobodni ukoliko sebe izaberemo kao čoveka po svim onim osobinama koje čoveka čine čovekom.
Srdačan pozdrav, Vesna Lukić

Pitanje o slobodi

Vesna Lukic | 26/01/2011, 17:31

Poštovana Katarina,lepo i sadržajno si predočila tvoja razmatranja o slobodi, služeći se i mišljenjima drugih autora. Naravno, nisi mogla šire pisati o tome jer ovaj način iznošenja svojih pogleda na neke teme ne dopušta temeljno istraživanje, napokon to bi onda bila knjiga i to vrlo obimna. A onda i sledeća, zavisno od toga kuda bi sve vodilo to istraživanje, itd.
Eto, u okvirima koje si imala na raspolaganju ti si sebi omogućila da ostvariš svoju slobodu da pišeš o slobodi. A i ja ću sada ostvariti svoju slobodu pa ću nešto reći na tu vrlo izazovnu temu.
Sloboda pripada čoveku kao jedna od suštinskih odredbi njegovog bića. Sloboda, kao deo nas samih, je uvek moguća, bez obzira i na okolnosti premda okolnosti utiču generalno na čoveka pa i na njegovo osećanje slobode.Sloboda je duhovno i emotivno stanje čoveka. Čovek u izboru sebe kao čoveka postaje slobodno biće. Sloboda je u tom izboru, jer od nas zavisi želimo li biti slobodni. Neki se lakše osećaju neslobodni jer tada ne snose odgovornost za svoje izbore koji su čin slobode. Takvi su i najviše nesrećni zbog svoje neslobode, buneći se i kukajući na okolnosti i sve druge koji su krivi za njihovu neslobodu a ne preduzimajući ništa da sloboda iz njih progovori, jer se boje da sebe izraze, boje se posledica svog izražavanja. Zato što i ne poznaju sebe zato se i boje, jer kad čovek upoznaje sebe i suočava se sa svojim suštinskim bićem on se oseća sigurnijim jer je na svom "terenu".
Sloboda je naš izbor da budemo slobodni i da slobodno pravimo izbore u odgovornosti spram istih. Napokon, ne želimo povrediti slobodu drugih.Đordano Bruno je bio slobodan da kaže ono što misli uprkos lomači koja ga je čekala, znači da je bio slobodan čovek, tj, svestan sebe i svog izbora kao i posledica istog.To je bio njegov slobodan izbor.Galilej je izabrao drugačije smatrajući da je sloboda da se bavi svojom naukom važnija od istupanja uzdajući se u bolja vremena.Monasi žive u vrlo ograničenim uslovima, pod određenom disciplinom ali se osećaju beskrajno slobodnim. Da li smo slobodni ili ne zavisi samo od nas: da biramo sebe kao humana bića, da sebe osvešćujemo, da tragamo za istinama, da se ne prepuštamo u inerciji, pa onda i da se suprostavimo lošoj politici, da se borimo za ovu našu planetu trudeći se da probudimo čoveka i time ga oslobodimo.Čovek je slobodan onoliko koliko radi na sebi, koliko gradi svoj obraz, koliko sazreva emotivno i duhovno ne povlađujući sebi ali i ne osuđujući sebe već učeći na greškama.
Sami sebe oslobađamo da budemo slobodni ukoliko sebe izaberemo kao čoveka po svim onim osobinama koje čoveka čine čovekom.
Srdačan pozdrav, Vesna Lukić

Re: Sloboda i njene granice

katarina | 26/01/2011, 20:30

Draga Vesna,
drago mi je sto citate nase tekstove i sto ostavljate ovako sadrzajne i zanimljive komentare. Sto se tice ovog rada, zbog njegove duzine, bilo je reci gotovo samo o slobodi u "politickom" smislu, odnosno slobodi posmatranom u nekom socijalnom konteksu. Slazem se sa vama da se o slobodi moze jos mnogo toga reci, posebno ako je posmatramo kao izvorno i neotudjivo prirodno pravo svakog coveka.
Hvala vam sto nas citate,
pozdrav.

odgovor u slobodi

Vesna Lukic | 27/01/2011, 11:27

Draga Katarina,
i meni je vrlo drago da mogu da učestvujem u dijalogu sa svima vama! Te tako doprinosimo jedni drugima, kao i samoj temi a koja je značajna za čoveka! Time i oslobađamo sebe u slobodi.
Hvala i vama što čitate moje tekstove!
Od srca pozdrav, Vesna Lukić

Re: Sloboda i njene granice

Ana Vasiljevic | 07/01/2012, 13:19

Niti mi ljudi znamo sta je sloboda,niti bismo poznavali njene granice kada bismo je imali.

student filozofije nk

Merima | 25/05/2012, 13:50

Mislim da sloboda nikako nije data svakome kao cista aktuelnost, ona postoji kao mogucnost da se distanciramo od okoline i sebe i - osvijestimo. Ljudi mogu zivjeti u slobodnom drustvu koje im omogucava njihovu samovolju i vulgarizaciju samog pojma slobode. Covjek je determinisan svojom fiziologijom, prosloscu, zeljama, drugim ljudima, zajednicom a postaje slobodan ne kroz cin svoje samovolje vec kroz svjestan cin. Drustvo uporno pokusava da nam oduzme svjesnost, razum, razlog, sa zeljom da iskonstruise nase "slobodno" ja koje ce biti slobodno ali ce se uvjek ponasati onako kako diktiraju iluzije vremena. Veliki pozdrav i svaka vam cast za ovo sto radite!

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.rs