Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Empedokle

katarina | 12 Maj, 2009 19:59

Empedokle iz Akraganta (Agrigenta) na Siciliji je rođen krajem V veka pre n.e. Bio je veoma neobična pojava, slična Pitagori, zbog čega je bio omiljeni predmet raznih apokrifnih priča.
Svoja filozofska shvatanja izložio je pesnički u dvema poemama: O prirodi i Čistilište. On je jedini presokratski filozof koji je, pored Parmenida, svoje učenje izlagao u stihovima. Empedokle je filozofski veoma zanimljiv, jer se u njegovom učenju spajaju predhodni stavovi Jonjana, Elejaca i Pitagorejaca.

Ontologija
Empedokle se ne slaže sa Parmenidom; on kaže da biće postoji na izvorno različit način. Biće je izvorno mnoštveno, zapravo ono je četvorno. Naime, Talesovoj vodi, Anaksimenovom vazduhu i Heraklitovoj vatri, Empedokle je dodao zemlju. Niko pre njega nije uzimao zemlju kao pratvar, najverovatnije zbog toga što zemlja deluje mrtvo i nema uočljivu sposobnost kretanja i preobražavanja za razliku od vode, vazduha i vatre, koji deluju „živo“. Pošto je svoje učenje izložio pesnički, Empedokle je ove elemente nazvao bogovima, da bi istakao njihovu besmrtnost i moć: vatra je blještavi Zevs, vazduh je Hera koja život daje, zemlja je mračni Had, a voda je Nestis (ovo je sicilijansko, lokalno Empedoklovo božanstvo) čije suze snabdevaju izvore vode smrtnika.
Suprotstavljanje Parmenidu se ovde završava. Svaki od elemenata, sam po sebi, ima sva svojstva Parmenidovog bića: nepromenljivost, homogenost i kontinuiranost u sebi. Takođe, praznine nema. Međutim, kretanje je moguće, kao uzajamno umetanje elemenata jednih u druge. Na ovom mestu treba zastati i pogledati kao izgleda Empedoklov odgovor na Zenonove dokaze protiv mnoštva. Taj odgovor se Aristotelu dopao, za razliku od odgovora atomista. Šta to Empedokle tvrdi?

Umetanje osnovnih elemenata jednih u druge može se neograničeno nastavljati, ali nikad ne može dovesti do toga da jedno ograničeno telo sadrži beskonačan broj međusobno heterogenih delova. Aristotelu se ovo dopalo, zato što se izbegavanje beskonačnosti ne ostvaruje suprotstavljanjem matematike i fizike (pogledati atomiste), s druge strane, izbegava se i neodređenost jedinice; nijedan u sebi homogeni deo nije mnoštven (tj. ne sastoji se iz delova), iako je s obzirom na mogućnost novog umetanja deljiv.

Kosmologija
Kako dolazi do kretanja, odnosno do mešanja i razdvajanja elemenata? Videli smo da Jonski fizičari (pre svega, Tales i Anaksimen) ne daju za to objašnjenje, pa asmo pretpostavili da su oni svoje elemente shvataju kao nešto u sebi živo.
Empedokle, međutim, daje na to eksplicitan odgovor. Taj odgovor je dinamički: postoje dve sile, oličene u Afroditi – boginji ljubavi i Aresu – bogu rata, svađanja, razdora. Te dve sile deluju stalno, samo što posledice tog delovanja nisu jednovremeno neposredno vidljive. One kao kosmičke sile deluju jednovremeno, ali se neposredno dejstvo jedne ili druge uočava tek kada jedna nadvlada drugu. Sila Ljubavi spaja, sjedinjuje elemente, dok ih Mržnja razdvaja, deli.
Ovakvo objašnjenje kretanja koje je Empedokle uveo, važi još uvek; i današnja fizika je u osnovi dinamička, samo su sile koje svetom vladaju gravitacija, elektromagnetna sila, sila jake i slabe interakcije.
A što se tiče kosmičkih ciklusa, bar jedna od savremenih astro-fizičkih hipoteza, jeste ona po kojoj se svemir naizmenično širi i skuplja, a to jako podseća na Empedoklovo ciklično rađanje i umiranje kosmosa.

Istorija filozofije | Sledeći | Prethodni | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Komentari

 
Powered by blog.rs