Ave Philosophy! Morituri te salutant!

"Besmrtni smrtni, smrtni besmrtni, život ovih je smrt onih, a život ovih je smrt onih." (Heraklit, frg. 62)

Šta je zapravo Heraklit hteo ovim da kaže? Meni je ova rečenica na prvi pogled zvučala nejasno, glupo i smešno. Na svu sreću tu je bio moj profesor filozofije koji mi je sve lepo objasnio.

Heraklit ovom rečenicom zapravo pokušava da kaže da život i smrt ne treba posmatrati kao dve odvojene i suprotne stvari. Ono što je živo mora da bude i mrtvo, samo ne, naravno, u istom trenutku. Život bez smrti se ne bi mogao nazvati životom i obrnuto. Kada bismo život i smrt gledali kao dve odvojene, suprotne stvari onda bi po takvoj logici onaj ko je živ bio večno živ, a onaj ko je mrtav bi bio večno mrtav. Besmrtan čovek se ne bi mogao nazvati čovekom jer nema svojstvo umiranja. Pod besmrtnim bićem podrazumevam biće koje nema početak, koje je oduvek "živo" i koje će beskonačno dugo ostati u takvom stanju, dakle nema svoj vekt rajanja. Čovek u trenutku svog začeća ujedno dobija i klicu smrti koja se razvija i predstavlja starenje. Čovek je taj koji stvarajući nov život ujeno seje i seme smrti. Takva je priroda čoveka i svih živih bića.

Na prvi pogled glupa rečenica mi je posle objašnjenja postala izuzetno zanimljiva i podstakla me je na razmišljanje. Nadam se da je i na vas ostavila utisak i da vam je barem malo zagolicala mozak.

Više o Heraklitu

UPOZORENJE:
Ovaj blog sadrži ekstremno interesantne i duboko intelektualne tekstove na temu filozofije koji mogu ozbiljno uposliti moždane vijuge i naterati na ozbiljno razmišljanje. Svaki tekst je detaljno promišljen i pažljivo napisan od strane profesionalnih autora, studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zato se mole svi čitaoci da ozbiljno pristupe svakom tekstu, da ga pažljivo ga pročitaju, razmišljaju o njemu i eventualno ostave komentar.

Autori: Katarina Anđelković, Petar Gordić, Marko Tešić, Ivan Petrović

P.S. Zbog nedavnih problema koji su se javili zbog kopiranja i krađa seminarskih radova koje smo ovde objavili, ubuduće će kopija svakog seminarskog koji je ovde objavljen biti predata profesoru iz predmeta za koji je seminarski bio namenjen da ne bi došlo do budućih zloupotreba.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Вилијамсова критика аналогије између душе и државе у Платоновој Држави
• Аналогија између душе и државе у Платоновој политичкој теорији
• Једно решење Канторовог парадокса
• Канторов парадокс
• Дјуијева критика Платонове теорије образовања
• Филозофија Јана Лукашијевича
• Odnos etike i vere kod Kjerkegora
• Hobsova teorija prirodnog stanja
• Кратко слово о Левинасу
• Канторова теорија скупова и Раселов парадокс
• Критика Ролсовог аргумента који се заснива на природном стању
• Internalizam
• Determinizam i sloboda
• Rokenrol. Mit ili način života. Rokenrolom protiv droge.
• Jedna zanimljivost
• (Ј)ој Србијо!
• У чему се по Канту састоји сврха историје? (или Политички карактер Кантове филозофије историје)
• Transcendentalna estetika
• Da li je astrologija nauka?
• Kantovo učenje o slobodi
• Kritika Pejlijevog teleološkog argumenta
• Dilema zatvorenika - izdati ili ćutati
• Reductio ad absurdum ili ‘’Ako je to istina, onda prasci lete’’
• Atomisti - Leukip i Demokrit
• Zenon

• Filozofija politike [9]
• Etika [3]
• Matematika, fizika i još po nešto [5]
• Istorija filozofije [26]
• Logika, Istorija i filozofija logike [3]
• Generalna [14]
• Religija [4]
• Estetika [1]
• Filozofija obrazovanja [0]
• Književni kutak [6]
• Seminarski radovi [0]
• Muzika za dušu [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom