Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Heraklit iz Efesa (544.-480. god. p.n.e.)

ivanpetrovic | 07 Avgust, 2008 19:08

Heraklit je, ne samo vremenski već i po geografskom položaju Efesa, bio u mogućnosti da bude u kontaktu sa Milećanima. Čak se mogu jasno uočiti sličnosti između misli ovih filozofa. Tako na primer sličnost možemo videti iz sledećeg spisa: „Dušama je smrt vodom postati, vodi je smrt zemljom postati; od zemlje postaje voda, a od vode duša.“ (Fr. 36). Heraklit u prvom delu rečenice vidi duše kao vatru iako na prvi pogled to ne deluje tako. Takođe smrt predstavlja kao hlađenje, gašenje te vatre, pretvaranje toplijeg i ređeg (životnijeg) elementa u drugi, gušći i hladniji sa znatno manjim stepenom životnosti . U drugom delu rečenice prikazan je obrnut proces, prikazano je kako se od zemlje razređivanjem i otopljavanjem dobija voda, a od vode još većim razređivanjem dobija duša tj. vatra. Time je potvrđena još jedna Heraklitova izreka: „Duše se isparavaju iz vlage.“ (Fr. 12) kao i: „Suva duša je najmudrija i najbolja.“ (Fr.118). Iz zadnje izreke se može uočiti da Heraklit vidi i druge oblike duše (krv, limfa, sve vezano sa tečnošću u telu) ali da svojstva najmudrije i najbolje pripadaju samo umnoj duši. Taj najviši oblik života, oblik duše, Heraklit vidi kao čistu vatru koju poseduju samo ljudi i najviša božanstva.

Heraklit je čak i bolje od Anaksimena opisao suštinu prirode i prikazao je kao kružni tok. Taj kružni tok je prikazan kao propadanje (umiranje), polako gašenje i vlaženje najvećeg stepena toplote i kao nastajanje (rađanje), uzlazni put, isušavanje i zagrejavanje. Herakli je o kruženju svih stvari napisao ovo: „Ovaj svet (kosmos), za sva bića jedan te isti, niti je ko od bogova niti je ko od ljudi stvorio, nego je on uvek bio, jeste i uvek će biti večno živa vatra, koja se sa merom pali i sa merom gasi.“ (Fr. 30). U osnovo sveta je, dakle, jedna živa priroda (vatra), a sam svet se prikazuje tako da su u njemu stalno nastajanje i propadanje u podjednakoj meri prisutni. Odatle je poznata i možda najčuvenija Heraklitova izreka: „Panta rei.“ tj. „Sve teče.“ („Sve se menja.“).

Heraklit je više od Anaksimandra isticao važnost prirodnih suprotnosti i sukoba: „Rat je svemu otac.“ (Fr. 53); „Sve nastaje borbom i po sudbini.“ (Fr. 80). Anaksimandar je u sukobima svih bića video nepravdu zbog koje bića moraju (zbog smrtnosti) da propadnu. Heraklit je, nasuprot Anaksimandru, u tome video pravdu jer bi svet bez sukoba i suprotnosti bio umrtvljen svet.

Postoji još jedan pojam koji Heraklit prvi upotrebljava, a to je pojam logos. On logos vidi kao najveću tajnu koju ni jedan smrtnik ne može da otkrije. Logos je po njemu sudbina, on upravlja svetom, sva bića se sa njim druže; „ipak, sva se bića opiru logosu, on im se čini tuđim.“ (Fr. 72). Logos je česta tema Heraklitovih izreka: „Granice duše nećeš idući pronaći, makar svim putevima prolazio: tako dubok logos ima.“ (Fr.45); „Duši pripada logos koji sam sebe umnožava.“ (Fr.115). Duša je, dakle, anaksimandrovski apejron ili anaksagorski bezgranični, zagrejani vazduh koji se stalno širi. Duša je priroda koja ima mogućnost da raste, a logos je suštinsko svojstvo te prirode. Ali rastenje podrazumeva i smanjivanje koje predstavlja opiranje gospodarujućem logosu, bića žude da izbegnu starenje i propadanje, žude za održanjem.

Heraklit je zbog svoje tajanstvene filozofije i čudnog karaktera nazvan Mračni. Očigledno je da je bio ispred svog vremena i da su tek kasniji filozofi bili u stanju da protumače njegovo pravo viđenje sveta. Više o Heraklitu na wikipediji.

Tumačenje Heraklita

Sledeći filozof Pitagora

Istorija filozofije | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs