Ave Philosophy! Morituri te salutant!

U toku čitanja Platonove "Države" naišao sam na ovaj krajnje interesantan pasos koji glasi ovako (pažljivo čitajte):

    -Nije li muzika, Glaukone, osnova vaspitanja zato što ritam i harmonija najdublje prodiru u unutrašnjost duše i najviše je obuzimaju, unoseći u nju plemenitost i otmenost, ali samo kada je muzičko obrazovanje dobro vođeno, jer u protivnom neće imati takve efekte? A ovo opet zbog toga što će mladi čovek, koji je u muzici valjano obrazovan, moći najlakše da zapazi sve ono što je nepotpuno i nesavršeno u delima prirode i radinosti. Takav će čovek imati najživlji osećaj nepotpunosti tih dela i opravdano će biti njima nezadovoljan, dok će se, naprotiv, pohvalno postavljati prema lepim delima, nalaziće u njima zadovoljstvo, ugrađivaće ih u svoju dušu kao njenu najbolju hranu, pa će tako postati ujedno lep i dobar. S druge strane, on će opravdano prezirati stvari koje su ružne, mrzeće ih još kao dete i pre nego što bude sposoban da to samom sebi razjasni, a kad to postigne, radovaće se svojoj sličnosti s lepim delima koju je valjanim muzičkim vaspitanjem u najvećoj meri postigao.

   -I meni se čini - reče on -  da takvi ciljevi čine vaspitanje u muzici opravdanim.

   -Tako je - rekoh ja......

Platon "Država", Knjiga treća, XII, 401d-402b.

Pročitavši ovo nasmejao sam se od muke setivši se muzičkog stanja u Srbiji. Pomislio sam kako se Platon prevrće u grobu znajući na kom je muzičkom nivou prosečan Srbin. Setio sam se vladavine prokletog Granda, Golda i ostalih underground narodnjaka koji vladaju ovim narodom. Žalosno...

Odavno sam prestao da izlazim po diskotekama u mom rodnom gradu, Kruševcu, upravo iz razloga prenatrpanosti ovom kič i šund muzikom od koje mi se povraća. Pitam se zbog čega u mom gradu ne postoji neki, bilo kakav jazz i blues klub u kome mogu opušteno i sa uživanjem da ćaskam sa prijateljima? Umesto toga moram da sedim i da visim sa odabranim krugom istomišljenika na periferiji  grada daleko od centra Grand muzike i ljudi koji je slušaju. Ipak, često gledam Grand Show, pokušavam da shvatim šta to ljudi vide u toj prokletoj muzici, zbog čega im  je toliko primamljiva. Želim da shvatim filozofiju Granda. Slabo mi ide... Pokušavam da zapisujem i analiziram tekstove ali na kraju ne mogu da izdržim i ne nasmejem se užasno glupim tekstovima koji promovišu sponzorstvo, gaćice, brushalter, malter, skupa kola, zlato, srebro, dukate, jagnjiće, jugiće i da ne nabrajam dalje, lista je mnooogo dugačka. Mislim da je očigledno da tekstopisci i aranžeri nisu čitali Platona. Nisu mi jasni ni izvođači (bilo sa lepim i kvalitetnim glasom, bilo sa užasno lošim) koji pristaju da pevaju takav trash. Izgleda da gledaju samo kako da zgrnu pare i dobro da žive. Nisu ni svesni da truju narod. Ili možda jesu?

Uticaj muzike na moju okolinu je više nego očigledan. Kada prolazim kroz grad vidim samo vojsku Grand zombi-klonova koji se trude da oponašaju jedni druge i takmiče se ko će više i bolje da prati trend . Problem je u tome što pojedinci možda jesu inteligentni, dobri i prirodno lepi samo što oni to sve kaljaju i prekrivaju utapajući se u masu Grandovaca zbog boljeg statusa na socijalnoj lestvici (napisaću poseban tekst na temu lepote i uticaja koji vrši na okolinu). Žao mi je takvih ljudi i žao mi je što ne mogu odmah da ih prepoznam i pokušam da ih probudim iz Ružičastog sna. Ipak, ostajem srećan što nisam jedan od njih, što sam na vreme shvatio kakav uticaj ima takva muzika i što sam okružen bliskim krugom prijatelja koji se slažu samnom. Takođe sam shvatio da i kad bismo primenili, na početku navedeno, Platonovo muzičko vaspitanje opet ne bismo bili oporavljeni od ove pošasti koja nas je snašla ni kroz 20 narednih generacija. Nažalost...

UPOZORENJE:
Ovaj blog sadrži ekstremno interesantne i duboko intelektualne tekstove na temu filozofije koji mogu ozbiljno uposliti moždane vijuge i naterati na ozbiljno razmišljanje. Svaki tekst je detaljno promišljen i pažljivo napisan od strane profesionalnih autora, studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zato se mole svi čitaoci da ozbiljno pristupe svakom tekstu, da ga pažljivo ga pročitaju, razmišljaju o njemu i eventualno ostave komentar.

Autori: Katarina Anđelković, Petar Gordić, Marko Tešić, Ivan Petrović

P.S. Zbog nedavnih problema koji su se javili zbog kopiranja i krađa seminarskih radova koje smo ovde objavili, ubuduće će kopija svakog seminarskog koji je ovde objavljen biti predata profesoru iz predmeta za koji je seminarski bio namenjen da ne bi došlo do budućih zloupotreba.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Вилијамсова критика аналогије између душе и државе у Платоновој Држави
• Аналогија између душе и државе у Платоновој политичкој теорији
• Једно решење Канторовог парадокса
• Канторов парадокс
• Дјуијева критика Платонове теорије образовања
• Филозофија Јана Лукашијевича
• Odnos etike i vere kod Kjerkegora
• Hobsova teorija prirodnog stanja
• Кратко слово о Левинасу
• Канторова теорија скупова и Раселов парадокс
• Критика Ролсовог аргумента који се заснива на природном стању
• Internalizam
• Determinizam i sloboda
• Rokenrol. Mit ili način života. Rokenrolom protiv droge.
• Jedna zanimljivost
• (Ј)ој Србијо!
• У чему се по Канту састоји сврха историје? (или Политички карактер Кантове филозофије историје)
• Transcendentalna estetika
• Da li je astrologija nauka?
• Kantovo učenje o slobodi
• Kritika Pejlijevog teleološkog argumenta
• Dilema zatvorenika - izdati ili ćutati
• Reductio ad absurdum ili ‘’Ako je to istina, onda prasci lete’’
• Atomisti - Leukip i Demokrit
• Zenon

• Filozofija politike [9]
• Etika [3]
• Matematika, fizika i još po nešto [5]
• Istorija filozofije [26]
• Logika, Istorija i filozofija logike [3]
• Generalna [14]
• Religija [4]
• Estetika [1]
• Filozofija obrazovanja [0]
• Književni kutak [6]
• Seminarski radovi [0]
• Muzika za dušu [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom