Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Leukip i Demokrit - Prvi atomisti

ivanpetrovic | 31 Avgust, 2008 15:20

Leukipovo i Demokritovo učenje o atomima predstavlja vrhunac kosmoliškog, presokratovskog perioda. Njihova filozofija predstavlja uspešnu modifikaciju i spajanje predhodnih filozofski mišljenja i lako su uočljive sličnosti sa njihovim predhodnicima. Elejci su zasnivali svoju filozofiju na tezi da bitak jeste, a nebitak nije. Leukip i Demokrit malo modifikuju to mišljenje i tvrde da jednako bivaju i bitak i nebitak. Pojmove bitak i nebitak izjednačavaju sa pojmovima puno i prazno. Prazno je ništa, ali ne ništa kao ono nepostojeće, već kao ništa koje biva. Puno je ono što biva, tj. predmet uopšte.

Ono puno su zapravo atomi (grč. atomos što znači nedeljiv, a-ne, tomos-deljiv), koji se kreću u praznom prostoru (u praznom) i ima ih beskonačno mnogo. Leukipova i Demokritova filozofija uspešno rešava problem predhonih filozofa koji se tiču odnosa Jedno-Mnogo. Elejska škola je tvrdila da mnošvo ne postoji i to su izneli kroz jednu od aporija: ako se telo deli na beskonačnibroj delova, onda ti delovi neće imati veličine (pa će se početno telo pretvoriti u ništa) ili će oni imati veličinu, ali će njihova suma biti beskonačno velika. Sa druge strane vidimo pokušaj pitegorejaca da prirodu prikažu kao mnoštvo monada, a ne kao jednu, jedinstvenu prirodu.

Atomisti su dotadašnji pogled na prirodu (strikno, kao ILI Jedno ILI Mnogo), prevazišli sa idejom da se svako telo može rastaviti na konačno mnoštvo delova, koji imaju veličinu, pa se samim tim iz njih može ponovo sastaviti. Ipak, oni nisu određenjem Mnoštva ukinuli elejsko Jedno. Da bi Mnoštvo bilo moguće postaviti, potrebna je ideja praznine. Praznina je ta koja odvaja atome i omogućuje im kretanje. Jedno, dakle, nije apstraktno Jedno, već je beskrajno mnoštvo tela, nevidljivih zbog svog neznatnog obima; Jedno se može shavatiti kao beskonačno mnoštvo Jednih (atomi). Odnos atoma su prikazali kao prosto mehaničko udruživanje, i rastavljanje atoma (rastavljanje zbog praznine) u beskonačnosti i bespočetnosti prostora i vremenskoj večnosti, pri čemu se pojavljuje pojam uzroka (po prvi put) koji se izjednačava sa nužnošću.

Ipak, pojmovima udruživanja i spajanja atoma nisu dovoljno objasnili kako nastaju razlike predmeta. Oni samo navode da postoje tri razlike: oblik, poredak i položaj i da se bića razlikuju samo merom, međusobnim dodirom i smerom. Tako su objasnili celokupnu prirodu. Priroda je beskrajna, rođena, ali i propadljiva. Atomi su beskrajni s obzirom na veličinu i mnoštvo kreću se vrtložno po svemiru, pa tako stvaraju sve složene stvari: vodu, vatru, zemlju, vazduh. Taj vrtlog je uzrok stvaranja stvari, pa je oličenje nužnosti. Leukip i Demokrit su poslednji predstavnici kosmološkog perioda. Više o njima na wikipediji - Leukip, Demokrit.

Posle kosmološkog perioda sledi antropološki i uskoro sledi uvod u taj period...

Predhodni filozof - Anaksgora

 
Powered by blog.rs