Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Prvi filozofi (nazvani presokratovcima) prvenstveno su se bavili proučavanjem prirode. Oni su pokušavali da na osnovu razumski zasnovanih dokaza utvrde prvobitne principe svih stvari. U osnovi bavljenja proučavanjem prirode stajalo je čuđenje nad činjenicom postojanja, odnosno razumska radoznalost pred zagonetkama prirode i kosmosa. Zato se prva filozofija naziva i filozofijom prirode. U toj filozofiji je došlo do izražaja staro mitsko predanje o cikličnom toku svih zbivanja. Početak i kraj svih živih bića padaju u jedno, ono iz čega bića nastaju u to se posle svoje smrti i vraćaju. Taj početak koji je ujedno i kraj svih smrtnih bića sam po sebi niti nastaje niti propada, on je, prema mišljenu prvih filozofa, večno postojeća priroda.

Stari Grci su imali više tumačenja reči priroda (fizis na starogrčkom): 1) Izvor rastućih bića; 2) Ono što pripada rastućem biću, odnosno ono iz čega njegovo rastenje počinje; 3) To je ono što omogućuje da rast bude stapanje hrane sa onim što se razvija, a ne samo njegovo dodavanje i uvećavanje; 4) Fizis je primarni materijal iz čega nešto nastaje; 5) To je naročiti sklop koji čini da neko bićenbude to što jeste i kad se taj sklop rastavi onda to biće postaje da postoji; 6) Priroda stvari je isto što i suština stvari odnosno ono što je za samu stvar bitno.

To bi ukratko bio uvod u  kosmološki period. Slede tekstovi o prvim filozofima, Milećanima: Talesu, Anaksimandru, Anaksimenu.

UPOZORENJE:
Ovaj blog sadrži ekstremno interesantne i duboko intelektualne tekstove na temu filozofije koji mogu ozbiljno uposliti moždane vijuge i naterati na ozbiljno razmišljanje. Svaki tekst je detaljno promišljen i pažljivo napisan od strane profesionalnih autora, studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zato se mole svi čitaoci da ozbiljno pristupe svakom tekstu, da ga pažljivo ga pročitaju, razmišljaju o njemu i eventualno ostave komentar.

Autori: Katarina Anđelković, Petar Gordić, Marko Tešić, Ivan Petrović

P.S. Zbog nedavnih problema koji su se javili zbog kopiranja i krađa seminarskih radova koje smo ovde objavili, ubuduće će kopija svakog seminarskog koji je ovde objavljen biti predata profesoru iz predmeta za koji je seminarski bio namenjen da ne bi došlo do budućih zloupotreba.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Вилијамсова критика аналогије између душе и државе у Платоновој Држави
• Аналогија између душе и државе у Платоновој политичкој теорији
• Једно решење Канторовог парадокса
• Канторов парадокс
• Дјуијева критика Платонове теорије образовања
• Филозофија Јана Лукашијевича
• Odnos etike i vere kod Kjerkegora
• Hobsova teorija prirodnog stanja
• Кратко слово о Левинасу
• Канторова теорија скупова и Раселов парадокс
• Критика Ролсовог аргумента који се заснива на природном стању
• Internalizam
• Determinizam i sloboda
• Rokenrol. Mit ili način života. Rokenrolom protiv droge.
• Jedna zanimljivost
• (Ј)ој Србијо!
• У чему се по Канту састоји сврха историје? (или Политички карактер Кантове филозофије историје)
• Transcendentalna estetika
• Da li je astrologija nauka?
• Kantovo učenje o slobodi
• Kritika Pejlijevog teleološkog argumenta
• Dilema zatvorenika - izdati ili ćutati
• Reductio ad absurdum ili ‘’Ako je to istina, onda prasci lete’’
• Atomisti - Leukip i Demokrit
• Zenon

• Filozofija politike [9]
• Etika [3]
• Matematika, fizika i još po nešto [5]
• Istorija filozofije [26]
• Logika, Istorija i filozofija logike [3]
• Generalna [14]
• Religija [4]
• Estetika [1]
• Filozofija obrazovanja [0]
• Književni kutak [6]
• Seminarski radovi [0]
• Muzika za dušu [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom