Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Empedokleova filozofija predstavlja fuziju mišljenja predhodnih filozofa. Od Milećana prihvata ideju o počelu svih stvari. On koren svih stvari vidi u četiri osnovna elementa (voda, vatra, zemlja, vazduh). Četiri elementa se međusobno sjedinjavaju u Jedno, da bi se zatim rastavili. Sile koje vrše sastavljanje i rastavljanje, Empedokle vidi kao sile ljubavi i mržnje (može se primetiti sličost sa Anaksimandrovom pravdom i nepravdom). Sile ljubavi i mržnje se ne mogu čulno osetiti, što ne znači da one ne postoje. Ljudski svet se nalazi na sredini, između stadijuma vladavine ljubavi i mržnje. Empedokle preuzima od Parmenida mišljenje da bivstvovanje ne propada, da je večno, dok, sa druge strane prihvata Heraklitovo tvrđenje o postoljanju promene i kretanja, odnosno mišljenje o cikličnosti svega.

Empedokle na prvi pogled ne donosi ništa novo i originalno u svetu filozofije. Ipak, miks filozofskih mišljenja je upravo ono što unapređuje filozofiju. Hegel je to primetio i izneo u svojoj "Istoriji filozofije". Hegel je, naime, filozofski pravac postavio kao tezu. Negacija tog pravca je antiteza (dobija se drugi pravac) i na kraju kao negaciju negacije imamo treći filozofski pravac koji je predstavljen kao sinteza predhodna dva.  Kroz predhodno navedeni proces se jasno vidi samorazvitak svesti kroz istoriju i Empedokle predstavlja očigledan primer te teorije. Više o Empedoklu na wikipediji.

Sledeći filozof - Anaksagora

Predhodni filozof - Zenon

UPOZORENJE:
Ovaj blog sadrži ekstremno interesantne i duboko intelektualne tekstove na temu filozofije koji mogu ozbiljno uposliti moždane vijuge i naterati na ozbiljno razmišljanje. Svaki tekst je detaljno promišljen i pažljivo napisan od strane profesionalnih autora, studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zato se mole svi čitaoci da ozbiljno pristupe svakom tekstu, da ga pažljivo ga pročitaju, razmišljaju o njemu i eventualno ostave komentar.

Autori: Katarina Anđelković, Petar Gordić, Marko Tešić, Ivan Petrović

P.S. Zbog nedavnih problema koji su se javili zbog kopiranja i krađa seminarskih radova koje smo ovde objavili, ubuduće će kopija svakog seminarskog koji je ovde objavljen biti predata profesoru iz predmeta za koji je seminarski bio namenjen da ne bi došlo do budućih zloupotreba.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Вилијамсова критика аналогије између душе и државе у Платоновој Држави
• Аналогија између душе и државе у Платоновој политичкој теорији
• Једно решење Канторовог парадокса
• Канторов парадокс
• Дјуијева критика Платонове теорије образовања
• Филозофија Јана Лукашијевича
• Odnos etike i vere kod Kjerkegora
• Hobsova teorija prirodnog stanja
• Кратко слово о Левинасу
• Канторова теорија скупова и Раселов парадокс
• Критика Ролсовог аргумента који се заснива на природном стању
• Internalizam
• Determinizam i sloboda
• Rokenrol. Mit ili način života. Rokenrolom protiv droge.
• Jedna zanimljivost
• (Ј)ој Србијо!
• У чему се по Канту састоји сврха историје? (или Политички карактер Кантове филозофије историје)
• Transcendentalna estetika
• Da li je astrologija nauka?
• Kantovo učenje o slobodi
• Kritika Pejlijevog teleološkog argumenta
• Dilema zatvorenika - izdati ili ćutati
• Reductio ad absurdum ili ‘’Ako je to istina, onda prasci lete’’
• Atomisti - Leukip i Demokrit
• Zenon

• Filozofija politike [9]
• Etika [3]
• Matematika, fizika i još po nešto [5]
• Istorija filozofije [26]
• Logika, Istorija i filozofija logike [3]
• Generalna [14]
• Religija [4]
• Estetika [1]
• Filozofija obrazovanja [0]
• Književni kutak [6]
• Seminarski radovi [0]
• Muzika za dušu [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom