Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Parmenid iz Eleje (540.-480. god. p.n.e)

ivanpetrovic | 10 Avgust, 2008 17:51

Parmenid je, pored toga što se bavio filozofijom, bio aktivan učesnik u političkom životu Eleje. On je, navodno, bio i tvorac zakona koji je važio u tom polisu. Ipak, on je ostao zapamćen u istoriji filozofije zbog drugačijeg tumačenja prirode.

On je, naime, problem bivstva (bitak, bivstvovanje = nešto što na neki način jeste) formulisao kao problem mišljenja, odnosno logičke doslednosti (neprotivrečnosti). Došao je da zaključka da postoje samo dve mogućnosti za rešenje zagonetke postojanja: jedna je da nešto postoji i da mora biti, a druga je da ničeg nema i da ga nužno nema. Logički gledano, druga mogućnost se odbacuje jer -ništa- ne može da postoji. Ako bismo zamislili kako ništa izgleda, onda bi ono automatski postalo nešto. Pošto je odbacio drugu mogućnost, Parmenid uzima prvu kao osnovu svoje filozofije i tvrdi da bitak postoji, nebitak ne. Postojanje (priroda, bitak) niti nastaje, niti propada; ne može da raste, niti da se smanjuje. Ako bi se širilo i raslo, onda bi moralo da raste iz ničega i da se širi u ništa; a kada bi se smanjivalo, onda bi moralo deo po deo sebe da pretvara u svoju suprotnost, u ništa. Problem je što naša čula ne mogu da prihvate tu istinu da bitak mora uvek biti sam sebi jednak, neodređen, nepomičan. Umesto toga, čula nam stalno sugerišu promenu, kretanje, menjanje, raznolikost itd. Za Parmenida, sve su to samo obične iluzije kojima nas čula varaju.

Parmenid izjednačuje bitak sa mišljenjem. Mišljenje nije neki vid bivstvovanja, već je ono samo to bivstvovanje. Identitet mišljenja i bivstvovanja je jedina prava istina koja pripada razumu i ne obmanjuje; sve drugo je privid, obmana čula - ono što mi vidimo kao kretanje i promenu. Put kojim dolazimo do prave slike stvari Parmenid naziva put istine. Nasuprot puta istine, nalazi se put mnjenja (ili privida) kojim se kreću zavodljiva čula. Taj put pripada samo smrtnicima koji prolaznost smatraju istinom.

Parmenidova nestandardna filozofija je izazvala velike diskusije i osporavanja pogotovo kod pitagorejaca. Njegovo podrugljivo razmišljanje osporavanja tako očigledne svari kao što je stvarnost, navelo je Aristotela da ga nazove skoro ludim. Više o Parmenidu na wikipediji.

Sledeći filozof - Zenon

Predhodni filozof - Pitagora

Pitagora i pitagorejci (571.-496. god. p.n.e.)

ivanpetrovic | 09 Avgust, 2008 15:25

Opšte je poznato da je Pitagora jedan od najpoznatijih matematičara svih vremena. Retke su osobe koje ne znaju njegovu teoremu. Ipak, Pitagora je jedan od presoratovskih filozofa o kome se najmanje zna jer je njegovo učenje bilo tajna koje je bilo prenošeno samo unutar bratstva pitagorejaca. Takođe, on nije ništa lično napisao, svi spisi koji su nađeni su napisani od strane članova bratstva. Nesumnjivo je da sve što su napisali potiče od samog Pitagore, tako da se tumačeći te spise, tumači i sam Pitagora. Bratstvo je kao takvo imalo svoja, prilično stroga i neobična, pravila. Postojala su pravila odevanja, ponašanja, ishrane. U bratsvu pitagorejaca su, prvi put u istoriji, žene imale jednaka prava kao muškarci! Ljudi koji su živeli pitagorejski način života su izučavali muziku, matematiku, astronomiju, lečenje. Živeli su na način, koji je kasnije Aristotel nazvao teorijski, istraživački način života.

U izučavanju muzike pitagorejci su prvi otkrili da se u zavisnosti od dužine strune dobija određena visina tona. Uz pomoć toga su odredili odnose među tonovima (intervale), koje su podelili na konsonante i disonante. Konsonantnim tonovima su nazvali prijatnie, skladnie tonove i u nih su ubrajali kvantu, kvintu i oktavu. Ostale tonove su smatrali neskladnim, nesglasnim (disonante). Pitagorejci su takođe otkrili da odnosi među tonovima imaju osnovu u odnosima među brojevima. Na primer: dvostruko kraća struna daje za oktavu viši ton, pa je oktavni odnos mogao da bude izražen numerički kao 2:1, odnos u kvinti kao 3:2, a u kvarti kao 4:3.

Pitagorejci su primetili da se ceo svet može izraziti u brojevima i na osnovu toga su i zasnovali svoju filozofiju. U odnosima među tonovima možemo zapaziti da su dati brojevi od 1 do 4. Ova prva četiri broja, u nizu prirodnih brojeva, u pitagorejskoj filozofiji imaju veoma veliki značaj. Sama filozofija pitagorejaca može se protumačiti kroz njihov simbol - tetraktis (tetraktys=četvorni broj). Tetraktis je za Pitagoru i njegove sledbenike bio ključ za razumevanje same prirode. Ta figura se sastoji iz deset tačaka, pravilno raspoređenih u formaciju jednakostraničnog trougla. Na vrhu trougla se nalazi jedna, ispod dve, zatim tri i na kraju četiri tačaka (slika na dnu). Te tačke redom predstavljaju: monadu, dijadu, trijadu, tetradu. Monada (monas, genitiv - monadas, što znači jedinica) je isto što i sama priroda. Priroda se, naime, sastoji iz brojeva, odnosno iz različitih kombinacija monada (jedinica). Brojevi (monade, jedinice) su ono što daje oblik, a samim tim i granicu bilo čega u prirodi. Monade daju materiju, svojstvo, stanje svega što postoji, one su ono najmudrije, ono što je uzrok, princip ili suština svih stvari. Posle monade sledi dijada koja predstavlja par suprotnosti (toplo-hladno, lepo-ružno itd.) u prirodi. Trijada je simbol braka, simbol spajanja monade i dijade. Daljim razvojem nastaje tetrada koja predstavlja brojni simbol četiri elemenata. Izvedeni zbir tačaka po redovima daje dekadu 1+2+3+4=10 (prema Pitagori broj savršenstva). Gledano na čisto matematički način monada predstavlja tačku, dijada (dve tačke) određuje pravu, trijada (tri tačke) određuje ravan, tetrada (četiri tačaka) određuje prostor (još jedno objašnjenje prirode).

Pitagora je stekao mnogobrojne poštovaoce, ne samo u svoje vreme (pitagorejci), već i kasnije. Ostavio je veliki uticaj na Platona, koji je bio veliki poštovalac matematike. Takođe se može uočiti velika sličnost kod Gotfrida Vilhelma Lajbnica koji je skoro 2000 godina kasnije svoju filozofiju zasnovao na monadama. Više o Pitagori na wikipediji.

Tetraktis - simbol pitagorejaca

Predhodni filozof - Heraklit

Sledeći filozof - Parmenid

Filozofija fudbala

ivanpetrovic | 08 Avgust, 2008 12:51

U duhu otvaranja XXIX Olimpijskih igara u Pekingu želim da vam prikažem kakva je filozofija fudbala. Nadam se da će vam se dopasti.

Ko sam ja?

UPOZORENJE:
Ovaj blog sadrži ekstremno interesantne i duboko intelektualne tekstove na temu filozofije koji mogu ozbiljno uposliti moždane vijuge i naterati na ozbiljno razmišljanje. Svaki tekst je detaljno promišljen i pažljivo napisan od strane profesionalnih autora, studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zato se mole svi čitaoci da ozbiljno pristupe svakom tekstu, da ga pažljivo ga pročitaju, razmišljaju o njemu i eventualno ostave komentar.

Autori: Katarina Anđelković, Petar Gordić, Marko Tešić, Ivan Petrović

P.S. Zbog nedavnih problema koji su se javili zbog kopiranja i krađa seminarskih radova koje smo ovde objavili, ubuduće će kopija svakog seminarskog koji je ovde objavljen biti predata profesoru iz predmeta za koji je seminarski bio namenjen da ne bi došlo do budućih zloupotreba.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Avgust 2008					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31