Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Heraklit iz Efesa (544.-480. god. p.n.e.)

ivanpetrovic | 07 Avgust, 2008 19:08

Heraklit je, ne samo vremenski već i po geografskom položaju Efesa, bio u mogućnosti da bude u kontaktu sa Milećanima. Čak se mogu jasno uočiti sličnosti između misli ovih filozofa. Tako na primer sličnost možemo videti iz sledećeg spisa: „Dušama je smrt vodom postati, vodi je smrt zemljom postati; od zemlje postaje voda, a od vode duša.“ (Fr. 36). Heraklit u prvom delu rečenice vidi duše kao vatru iako na prvi pogled to ne deluje tako. Takođe smrt predstavlja kao hlađenje, gašenje te vatre, pretvaranje toplijeg i ređeg (životnijeg) elementa u drugi, gušći i hladniji sa znatno manjim stepenom životnosti . U drugom delu rečenice prikazan je obrnut proces, prikazano je kako se od zemlje razređivanjem i otopljavanjem dobija voda, a od vode još većim razređivanjem dobija duša tj. vatra. Time je potvrđena još jedna Heraklitova izreka: „Duše se isparavaju iz vlage.“ (Fr. 12) kao i: „Suva duša je najmudrija i najbolja.“ (Fr.118). Iz zadnje izreke se može uočiti da Heraklit vidi i druge oblike duše (krv, limfa, sve vezano sa tečnošću u telu) ali da svojstva najmudrije i najbolje pripadaju samo umnoj duši. Taj najviši oblik života, oblik duše, Heraklit vidi kao čistu vatru koju poseduju samo ljudi i najviša božanstva.

Heraklit je čak i bolje od Anaksimena opisao suštinu prirode i prikazao je kao kružni tok. Taj kružni tok je prikazan kao propadanje (umiranje), polako gašenje i vlaženje najvećeg stepena toplote i kao nastajanje (rađanje), uzlazni put, isušavanje i zagrejavanje. Herakli je o kruženju svih stvari napisao ovo: „Ovaj svet (kosmos), za sva bića jedan te isti, niti je ko od bogova niti je ko od ljudi stvorio, nego je on uvek bio, jeste i uvek će biti večno živa vatra, koja se sa merom pali i sa merom gasi.“ (Fr. 30). U osnovo sveta je, dakle, jedna živa priroda (vatra), a sam svet se prikazuje tako da su u njemu stalno nastajanje i propadanje u podjednakoj meri prisutni. Odatle je poznata i možda najčuvenija Heraklitova izreka: „Panta rei.“ tj. „Sve teče.“ („Sve se menja.“).

Heraklit je više od Anaksimandra isticao važnost prirodnih suprotnosti i sukoba: „Rat je svemu otac.“ (Fr. 53); „Sve nastaje borbom i po sudbini.“ (Fr. 80). Anaksimandar je u sukobima svih bića video nepravdu zbog koje bića moraju (zbog smrtnosti) da propadnu. Heraklit je, nasuprot Anaksimandru, u tome video pravdu jer bi svet bez sukoba i suprotnosti bio umrtvljen svet.

Postoji još jedan pojam koji Heraklit prvi upotrebljava, a to je pojam logos. On logos vidi kao najveću tajnu koju ni jedan smrtnik ne može da otkrije. Logos je po njemu sudbina, on upravlja svetom, sva bića se sa njim druže; „ipak, sva se bića opiru logosu, on im se čini tuđim.“ (Fr. 72). Logos je česta tema Heraklitovih izreka: „Granice duše nećeš idući pronaći, makar svim putevima prolazio: tako dubok logos ima.“ (Fr.45); „Duši pripada logos koji sam sebe umnožava.“ (Fr.115). Duša je, dakle, anaksimandrovski apejron ili anaksagorski bezgranični, zagrejani vazduh koji se stalno širi. Duša je priroda koja ima mogućnost da raste, a logos je suštinsko svojstvo te prirode. Ali rastenje podrazumeva i smanjivanje koje predstavlja opiranje gospodarujućem logosu, bića žude da izbegnu starenje i propadanje, žude za održanjem.

Heraklit je zbog svoje tajanstvene filozofije i čudnog karaktera nazvan Mračni. Očigledno je da je bio ispred svog vremena i da su tek kasniji filozofi bili u stanju da protumače njegovo pravo viđenje sveta. Više o Heraklitu na wikipediji.

Tumačenje Heraklita

Sledeći filozof Pitagora

Istorija filozofije | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0)

Filozofija ljubavi

ivanpetrovic | 06 Avgust, 2008 17:12

Šta je to ljubav? Ovo pitanje je usko povezano sa samim pitanjem postojanja čoveka. Očigledno je da nas, ljude, pored razuma odlikuju osećanja, emocije i upravo je to ono što nas razlikuje od životinja. Emocije, a pogotovo ljubav, je mnogim ljudima velika inspiracija i vodilja u životu. Mnogim piscima i umetnicima je upravo ljubav glavni motiv. Većina religija propagira ljubav i zasniva se na njoj. Naučnici godinama pokušavaju da utvrde odkle potiče ljubav i na koji način utiče na naš um i telo.  Ne može se poreći da ona ima veliki uticaj na bilo čiji život. Verujem da ste i vi to ključno - šta je ljubav? - pitanje postavili sami sebi barem jednom u životu.

Mnogi filozofi su se isto to zapitali i pokušali da daju odgovor. Platon je u svom dijalogu "Gozba" napisao (verovatno najbolje i najopširnije) da je ljubav težnja ka lepoti i da se rađa u lepoti. Zatim je pokušao da odredi koliko ima stepena (vrsta) ljubavi i na koji način se razvijaju i prelaze jadan iz drugog. Na osnovu predhodno navedene definicije, on prvo povezuje ljubav sa lepim telom što u duši izaziva lepe misli. Drugi stepen nastupa kada duša shvati međusobnu srodnost svih lepih tela i počne da se divi telesnoj lepoti uopšte, pri čemu i duša sama postaje sposobna da takvu lepotu iz sebe rađa. Takvo rađanje lepote iz duše je zapravo stvaranje umetničkih dela. Treći stepen je kada se pored nečije telesne lepote, u čoveku spozna i lepa duša. Iz takve ljubavi se rađaju velika prijateljstva (ova vrsta ljubavi je poznata kao platonska ljubav). Nadalje se, pomoću predhodnog stupnja, otkrivaju lepa dela i duša svesna takvih dela žudi za tim da ih i sama stvara. Peti stepen saznanja ljubavi je vezan za lepo u naukama, a duša žudeći za takvom lepotom u sebi rađa spoznaju i razumevanje svih predhodnih stupnjeva. I konačno šesti i najviši stepen na usponu ljubavi otkriva se filo-sofia (u bukvalnom smislu reči), kao ljubav prema mudrosti, a duša koja je potpuno obuzeta ovom ljubavi rađa, u lepoti najdubljeg razumevanja, u sebi uvid u vrhunsko dobro i lepo, u ono što je lepo po sebi, a ne po nečem drugom.

I u kineskoj filozofiji ima puno tumačenja ljubavi ali je na mene poseban utisak ostavila izrka: Ljubav je borba. Meni je ova rečenica zvučala prilično paradoksalno i zato me je navela na razmišljanje.  Posle duže analize sam došao do zaključka da se ovom rečenicom ističe činjenica da se čovek upravo zbog ljubavi bori i trudi u životu, bilo da je to ljubav prema sebi, krofnama, ocu, ženi kou voli, novcu, fudbalu, drugarima ili bilo čemu drugom!

Sada bih trebao, pošto sam obradio viđenja ljubavi u evropskoj i kineskoj filozofiji, da istaknem tehnički deo ljubavi tj. da napišem u kom se delu mozga javlja i koji su hemijski procesi  koji se dešavaju u telu. To na mom blogu nećete pročitati jer smatram da je taj tehnički deo ljubavi nepotreban ali možete pročitati na wikipediji (tu ćete naći i nešto više na temu ljubavi). Nepotrebno je i glupo analizirati ljubav na takav jedan način jer je ljubav očigledno nešto više od hemijskog procesa u našem telu i mislim da se u ovome svi slažemo.

Ovim tekstom sam samo zagrebao temu ljubavi. Postoji još million tumačenja te zagonetne emocije. Bila ta tumačenja tačna ili ne, ljubav će se i dalje javljati u nama i terati nas da činimo razne gluposti, da grešimo i uspevamo u životu. Teraće nas da je proklinjemo ili da je dižemo u nebesa. I na kraju ćemo se uvek zapitati: "Šta je to ljubav?".

Generalna | Permalink | Komentari (22) | Trekbekovi (0)

Milećani - prvi filozofi

ivanpetrovic | 05 Avgust, 2008 15:06

Tales (640.-550. god. p.n.e.)

Tales se pored bavljenja filozofijom bavio još i matematikom kao i astronomijom. Poznat je po Talesovoj teoremi u geometriji kao i po tome što je izračunao visinu piramide na osnovu dužine njene senke. Predvideo je pomračenje sunca i bavio se izučavanjem sazvežđa. Tales zauzima jako bitno mesto i u filozofiji jer prvi postavlja pitanje osnovnog principa svih stvari. Pokušao je da prvi da odgovor na pitanje koji je izvor, početak svih stvari. On je prvi pokušao da u razlici svih stvari vidi njihovo jedinstvo. Osnovni princip svega što postoji Tales je video u vodi. Zaključio je da sve nastaje isparavanjem ili zamrzavanjem vode. Do tog zaključka je došao jer je primetio da je voda hrana svih bića. Tales, kao ni kao većina presokratovaca, nije pravio razliku između načela svih stvari i elemenata. Četiri elemenata (voda, vatra, zemlja, vazduh) su bila čest osnov većine presokratovaca u njihovoj filozofiji. Inspiraciju za to su izvlačili iz svojih mitova. Zato je Tales između ostalog i prvi materijalista. Više o Talesu možete pročitati na wikipediji.



Anaksimandar (610.-547. god. p.n.e.)

Za razliku od Talesa, Anaksimandar je imao više apstraktno mišljenje o načelu svih stvari. Prema Anaksimandru osnovni princip svega što postoji je apejron. Apejron je vrsta večne, nestvorene, nepromenljive, beskrajne materije koja u svom stalnom kretanju obuhvata sve svetove. Iz apejrona se pomoću neprestanog vrtložnog kretanja izdvajaju suprotnosti koje uzrokuju nastajanje pojedinačnih stvari. Pojedinačne stvari su konačne i određene i kao takve se naknadno vraćaju u svoje beskonačno počelo - apejron. Vraćanje u apejron je po Anaksimandru pravednost, dok je izdvajanje iz apejrona nepravednost. To smenjivanje pravde i nepravde predstavlja večan i neizbežan ciklus stvaranja i uništavanja našeg, kao i svih drugih, bezbrojnih svetova. Više o Anaksimandru na wikipediji.



Anaksimen (585.-528. god. p.n.e.)

Anaksimen je više bio naklonjen Talesu nego Anaksimandru kada je u pitanju arhe (koren, osnova svih stvari). Prema Anaksimenu osnovni princip svih stvari je vazduh - bezgranična materija koja u svom večnom kretanju naizmenično prolazi kroz stadijume zgrušnjavanja i razređivanja. Vazduh je beskonačan u kvantitativnom ali ne i u kvalitativnom smislu. Vazduh je, prema Anaksimenu, količinski neodređen ali se uvek pojavljuje kao neki konkretan kvalitet. Naime vazduh je nevidljiv kada je jednako raspoređen, a kada se njegovi atributi zgrušavaju i razređuju čine ga vidljivim, tj. kvalitativno određenim. Više o Anaksimenu i na wikipediji.

Link za Heraklita

Istorija filozofije | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6  Sledeći»
 
Powered by blog.rs