Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Muzičko nebo Srbije ili Filozofija Granda

ivanpetrovic | 03 Avgust, 2008 23:40

U toku čitanja Platonove "Države" naišao sam na ovaj krajnje interesantan pasos koji glasi ovako (pažljivo čitajte):

 

    -Nije li muzika, Glaukone, osnova vaspitanja zato što ritam i harmonija najdublje prodiru u unutrašnjost duše i najviše je obuzimaju, unoseći u nju plemenitost i otmenost, ali samo kada je muzičko obrazovanje dobro vođeno, jer u protivnom neće imati takve efekte? A ovo opet zbog toga što će mladi čovek, koji je u muzici valjano obrazovan, moći najlakše da zapazi sve ono što je nepotpuno i nesavršeno u delima prirode i radinosti. Takav će čovek imati najživlji osećaj nepotpunosti tih dela i opravdano će biti njima nezadovoljan, dok će se, naprotiv, pohvalno postavljati prema lepim delima, nalaziće u njima zadovoljstvo, ugrađivaće ih u svoju dušu kao njenu najbolju hranu, pa će tako postati ujedno lep i dobar. S druge strane, on će opravdano prezirati stvari koje su ružne, mrzeće ih još kao dete i pre nego što bude sposoban da to samom sebi razjasni, a kad to postigne, radovaće se svojoj sličnosti s lepim delima koju je valjanim muzičkim vaspitanjem u najvećoj meri postigao.

   -I meni se čini - reče on -  da takvi ciljevi čine vaspitanje u muzici opravdanim.

   -Tako je - rekoh ja......

Platon "Država", Knjiga treća, XII, 401d-402b.

 

Pročitavši ovo nasmejao sam se od muke setivši se muzičkog stanja u Srbiji. Pomislio sam kako se Platon prevrće u grobu znajući na kom je muzičkom nivou prosečan Srbin. Setio sam se vladavine prokletog Granda, Golda i ostalih underground narodnjaka koji vladaju ovim narodom. Žalosno...

Odavno sam prestao da izlazim po diskotekama u mom rodnom gradu, Kruševcu, upravo iz razloga prenatrpanosti ovom kič i šund muzikom od koje mi se povraća. Pitam se zbog čega u mom gradu ne postoji neki, bilo kakav jazz i blues klub u kome mogu opušteno i sa uživanjem da ćaskam sa prijateljima? Umesto toga moram da sedim i da visim sa odabranim krugom istomišljenika na periferiji  grada daleko od centra Grand muzike i ljudi koji je slušaju. Ipak, često gledam Grand Show, pokušavam da shvatim šta to ljudi vide u toj prokletoj muzici, zbog čega im  je toliko primamljiva. Želim da shvatim filozofiju Granda. Slabo mi ide... Pokušavam da zapisujem i analiziram tekstove ali na kraju ne mogu da izdržim i ne nasmejem se užasno glupim tekstovima koji promovišu sponzorstvo, gaćice, brushalter, malter, skupa kola, zlato, srebro, dukate, jagnjiće, jugiće i da ne nabrajam dalje, lista je mnooogo dugačka. Mislim da je očigledno da tekstopisci i aranžeri nisu čitali Platona. Nisu mi jasni ni izvođači (bilo sa lepim i kvalitetnim glasom, bilo sa užasno lošim) koji pristaju da pevaju takav trash. Izgleda da gledaju samo kako da zgrnu pare i dobro da žive. Nisu ni svesni da truju narod. Ili možda jesu?

Uticaj muzike na moju okolinu je više nego očigledan. Kada prolazim kroz grad vidim samo vojsku Grand zombi-klonova koji se trude da oponašaju jedni druge i takmiče se ko će više i bolje da prati trend . Problem je u tome što pojedinci možda jesu inteligentni, dobri i prirodno lepi samo što oni to sve kaljaju i prekrivaju utapajući se u masu Grandovaca zbog boljeg statusa na socijalnoj lestvici (napisaću poseban tekst na temu lepote i uticaja koji vrši na okolinu). Žao mi je takvih ljudi i žao mi je što ne mogu odmah da ih prepoznam i pokušam da ih probudim iz Ružičastog sna. Ipak, ostajem srećan što nisam jedan od njih, što sam na vreme shvatio kakav uticaj ima takva muzika i što sam okružen bliskim krugom prijatelja koji se slažu samnom. Takođe sam shvatio da i kad bismo primenili, na početku navedeno, Platonovo muzičko vaspitanje opet ne bismo bili oporavljeni od ove pošasti koja nas je snašla ni kroz 20 narednih generacija. Nažalost...

Generalna | Permalink | Komentari (5) | Trekbekovi (0)

Tumačenje Heraklita

ivanpetrovic | 03 Avgust, 2008 21:48

"Besmrtni smrtni, smrtni besmrtni, život ovih je smrt onih, a život ovih je smrt onih." (Heraklit, frg. 62)

Šta je zapravo Heraklit hteo ovim da kaže? Meni je ova rečenica na prvi pogled zvučala nejasno, glupo i smešno. Na svu sreću tu je bio moj profesor filozofije koji mi je sve lepo objasnio.

Heraklit ovom rečenicom zapravo pokušava da kaže da život i smrt ne treba posmatrati kao dve odvojene i suprotne stvari. Ono što je živo mora da bude i mrtvo, samo ne, naravno, u istom trenutku. Život bez smrti se ne bi mogao nazvati životom i obrnuto. Kada bismo život i smrt gledali kao dve odvojene, suprotne stvari onda bi po takvoj logici onaj ko je živ bio večno živ, a onaj ko je mrtav bi bio večno mrtav. Besmrtan čovek se ne bi mogao nazvati čovekom jer nema svojstvo umiranja. Pod besmrtnim bićem podrazumevam biće koje nema početak, koje je oduvek "živo" i koje će beskonačno dugo ostati u takvom stanju, dakle nema svoj vekt rajanja. Čovek u trenutku svog začeća ujedno dobija i klicu smrti koja se razvija i predstavlja starenje. Čovek je taj koji stvarajući nov život ujeno seje i seme smrti. Takva je priroda čoveka i svih živih bića.

Na prvi pogled glupa rečenica mi je posle objašnjenja postala izuzetno zanimljiva i podstakla me je na razmišljanje. Nadam se da je i na vas ostavila utisak i da vam je barem malo zagolicala mozak.

Više o Heraklitu

Istorija filozofije | Permalink | Komentari (6) | Trekbekovi (0)

Podela istorije filozofije

ivanpetrovic | 01 Avgust, 2008 13:27

U ovom članku želim da vam za početak prikažem orijentir mog budućeg pisanja. Trudiću se da redovno i temeljno obrađujem teme u ovoj kategoriji. Dakle, podela istorije filozofije je sledeća:

 I Antička filozofija:

   1)kosmološki period,

   2)antropološki period,

   3)helenističko-rimski period,

 II Srednjovekovna filozofija:

   1)nastanak hrišćanstva,

   2)apologetika,

   3) patristika,

   4)sholastika,

 III Novovekovna filozofija:

   1)renesansa,

   2)racionalizam,

   3)prosvetiteljstvo,

   4)empirizam,

   5)nemačka klasična filozofija,

 IV Savremena filozofia:

   1) analitička filozofija,

   2)iracionalizam,

   3)egzistencijalizam,

   4)pragmatizam,

   5)hermeneutika,

   6)fenomenologija.

Istorija filozofije | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2 3 ... 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»
 
Powered by blog.rs