Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Pitagora i pitagorejci (571.-496. god. p.n.e.)

ivanpetrovic | 09 Avgust, 2008 15:25

Opšte je poznato da je Pitagora jedan od najpoznatijih matematičara svih vremena. Retke su osobe koje ne znaju njegovu teoremu. Ipak, Pitagora je jedan od presoratovskih filozofa o kome se najmanje zna jer je njegovo učenje bilo tajna koje je bilo prenošeno samo unutar bratstva pitagorejaca. Takođe, on nije ništa lično napisao, svi spisi koji su nađeni su napisani od strane članova bratstva. Nesumnjivo je da sve što su napisali potiče od samog Pitagore, tako da se tumačeći te spise, tumači i sam Pitagora. Bratstvo je kao takvo imalo svoja, prilično stroga i neobična, pravila. Postojala su pravila odevanja, ponašanja, ishrane. U bratsvu pitagorejaca su, prvi put u istoriji, žene imale jednaka prava kao muškarci! Ljudi koji su živeli pitagorejski način života su izučavali muziku, matematiku, astronomiju, lečenje. Živeli su na način, koji je kasnije Aristotel nazvao teorijski, istraživački način života.

U izučavanju muzike pitagorejci su prvi otkrili da se u zavisnosti od dužine strune dobija određena visina tona. Uz pomoć toga su odredili odnose među tonovima (intervale), koje su podelili na konsonante i disonante. Konsonantnim tonovima su nazvali prijatnie, skladnie tonove i u nih su ubrajali kvantu, kvintu i oktavu. Ostale tonove su smatrali neskladnim, nesglasnim (disonante). Pitagorejci su takođe otkrili da odnosi među tonovima imaju osnovu u odnosima među brojevima. Na primer: dvostruko kraća struna daje za oktavu viši ton, pa je oktavni odnos mogao da bude izražen numerički kao 2:1, odnos u kvinti kao 3:2, a u kvarti kao 4:3.

Pitagorejci su primetili da se ceo svet može izraziti u brojevima i na osnovu toga su i zasnovali svoju filozofiju. U odnosima među tonovima možemo zapaziti da su dati brojevi od 1 do 4. Ova prva četiri broja, u nizu prirodnih brojeva, u pitagorejskoj filozofiji imaju veoma veliki značaj. Sama filozofija pitagorejaca može se protumačiti kroz njihov simbol - tetraktis (tetraktys=četvorni broj). Tetraktis je za Pitagoru i njegove sledbenike bio ključ za razumevanje same prirode. Ta figura se sastoji iz deset tačaka, pravilno raspoređenih u formaciju jednakostraničnog trougla. Na vrhu trougla se nalazi jedna, ispod dve, zatim tri i na kraju četiri tačaka (slika na dnu). Te tačke redom predstavljaju: monadu, dijadu, trijadu, tetradu. Monada (monas, genitiv - monadas, što znači jedinica) je isto što i sama priroda. Priroda se, naime, sastoji iz brojeva, odnosno iz različitih kombinacija monada (jedinica). Brojevi (monade, jedinice) su ono što daje oblik, a samim tim i granicu bilo čega u prirodi. Monade daju materiju, svojstvo, stanje svega što postoji, one su ono najmudrije, ono što je uzrok, princip ili suština svih stvari. Posle monade sledi dijada koja predstavlja par suprotnosti (toplo-hladno, lepo-ružno itd.) u prirodi. Trijada je simbol braka, simbol spajanja monade i dijade. Daljim razvojem nastaje tetrada koja predstavlja brojni simbol četiri elemenata. Izvedeni zbir tačaka po redovima daje dekadu 1+2+3+4=10 (prema Pitagori broj savršenstva). Gledano na čisto matematički način monada predstavlja tačku, dijada (dve tačke) određuje pravu, trijada (tri tačke) određuje ravan, tetrada (četiri tačaka) određuje prostor (još jedno objašnjenje prirode).

Pitagora je stekao mnogobrojne poštovaoce, ne samo u svoje vreme (pitagorejci), već i kasnije. Ostavio je veliki uticaj na Platona, koji je bio veliki poštovalac matematike. Takođe se može uočiti velika sličnost kod Gotfrida Vilhelma Lajbnica koji je skoro 2000 godina kasnije svoju filozofiju zasnovao na monadama. Više o Pitagori na wikipediji.

 

Tetraktis je simbol Pitagorejaca.

Tetraktis - simbol pitagorejaca

 

Predhodni filozof - Heraklit

Sledeći filozof - Parmenid

Filozofija fudbala

ivanpetrovic | 08 Avgust, 2008 12:51

U duhu otvaranja XXIX Olimpijskih igara u Pekingu želim da vam prikažem kakva je filozofija fudbala. Nadam se da će vam se dopasti.

Heraklit iz Efesa (544.-480. god. p.n.e.)

ivanpetrovic | 07 Avgust, 2008 19:08

Heraklit je, ne samo vremenski već i po geografskom položaju Efesa, bio u mogućnosti da bude u kontaktu sa Milećanima. Čak se mogu jasno uočiti sličnosti između misli ovih filozofa. Tako na primer sličnost možemo videti iz sledećeg spisa: „Dušama je smrt vodom postati, vodi je smrt zemljom postati; od zemlje postaje voda, a od vode duša.“ (Fr. 36). Heraklit u prvom delu rečenice vidi duše kao vatru iako na prvi pogled to ne deluje tako. Takođe smrt predstavlja kao hlađenje, gašenje te vatre, pretvaranje toplijeg i ređeg (životnijeg) elementa u drugi, gušći i hladniji sa znatno manjim stepenom životnosti . U drugom delu rečenice prikazan je obrnut proces, prikazano je kako se od zemlje razređivanjem i otopljavanjem dobija voda, a od vode još većim razređivanjem dobija duša tj. vatra. Time je potvrđena još jedna Heraklitova izreka: „Duše se isparavaju iz vlage.“ (Fr. 12) kao i: „Suva duša je najmudrija i najbolja.“ (Fr.118). Iz zadnje izreke se može uočiti da Heraklit vidi i druge oblike duše (krv, limfa, sve vezano sa tečnošću u telu) ali da svojstva najmudrije i najbolje pripadaju samo umnoj duši. Taj najviši oblik života, oblik duše, Heraklit vidi kao čistu vatru koju poseduju samo ljudi i najviša božanstva.

Heraklit je čak i bolje od Anaksimena opisao suštinu prirode i prikazao je kao kružni tok. Taj kružni tok je prikazan kao propadanje (umiranje), polako gašenje i vlaženje najvećeg stepena toplote i kao nastajanje (rađanje), uzlazni put, isušavanje i zagrejavanje. Herakli je o kruženju svih stvari napisao ovo: „Ovaj svet (kosmos), za sva bića jedan te isti, niti je ko od bogova niti je ko od ljudi stvorio, nego je on uvek bio, jeste i uvek će biti večno živa vatra, koja se sa merom pali i sa merom gasi.“ (Fr. 30). U osnovo sveta je, dakle, jedna živa priroda (vatra), a sam svet se prikazuje tako da su u njemu stalno nastajanje i propadanje u podjednakoj meri prisutni. Odatle je poznata i možda najčuvenija Heraklitova izreka: „Panta rei.“ tj. „Sve teče.“ („Sve se menja.“).

Heraklit je više od Anaksimandra isticao važnost prirodnih suprotnosti i sukoba: „Rat je svemu otac.“ (Fr. 53); „Sve nastaje borbom i po sudbini.“ (Fr. 80). Anaksimandar je u sukobima svih bića video nepravdu zbog koje bića moraju (zbog smrtnosti) da propadnu. Heraklit je, nasuprot Anaksimandru, u tome video pravdu jer bi svet bez sukoba i suprotnosti bio umrtvljen svet.

Postoji još jedan pojam koji Heraklit prvi upotrebljava, a to je pojam logos. On logos vidi kao najveću tajnu koju ni jedan smrtnik ne može da otkrije. Logos je po njemu sudbina, on upravlja svetom, sva bića se sa njim druže; „ipak, sva se bića opiru logosu, on im se čini tuđim.“ (Fr. 72). Logos je česta tema Heraklitovih izreka: „Granice duše nećeš idući pronaći, makar svim putevima prolazio: tako dubok logos ima.“ (Fr.45); „Duši pripada logos koji sam sebe umnožava.“ (Fr.115). Duša je, dakle, anaksimandrovski apejron ili anaksagorski bezgranični, zagrejani vazduh koji se stalno širi. Duša je priroda koja ima mogućnost da raste, a logos je suštinsko svojstvo te prirode. Ali rastenje podrazumeva i smanjivanje koje predstavlja opiranje gospodarujućem logosu, bića žude da izbegnu starenje i propadanje, žude za održanjem.

Heraklit je zbog svoje tajanstvene filozofije i čudnog karaktera nazvan Mračni. Očigledno je da je bio ispred svog vremena i da su tek kasniji filozofi bili u stanju da protumače njegovo pravo viđenje sveta. Više o Heraklitu na wikipediji.

Tumačenje Heraklita

Sledeći filozof Pitagora

«Prethodni   1 2 3 ... 17 18 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»
 
Powered by blog.rs