Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Filozofija fudbala

ivanpetrovic | 08 Avgust, 2008 12:51

U duhu otvaranja XXIX Olimpijskih igara u Pekingu želim da vam prikažem kakva je filozofija fudbala. Nadam se da će vam se dopasti.

Heraklit iz Efesa (544.-480. god. p.n.e.)

ivanpetrovic | 07 Avgust, 2008 19:08

Heraklit je, ne samo vremenski već i po geografskom položaju Efesa, bio u mogućnosti da bude u kontaktu sa Milećanima. Čak se mogu jasno uočiti sličnosti između misli ovih filozofa. Tako na primer sličnost možemo videti iz sledećeg spisa: „Dušama je smrt vodom postati, vodi je smrt zemljom postati; od zemlje postaje voda, a od vode duša.“ (Fr. 36). Heraklit u prvom delu rečenice vidi duše kao vatru iako na prvi pogled to ne deluje tako. Takođe smrt predstavlja kao hlađenje, gašenje te vatre, pretvaranje toplijeg i ređeg (životnijeg) elementa u drugi, gušći i hladniji sa znatno manjim stepenom životnosti . U drugom delu rečenice prikazan je obrnut proces, prikazano je kako se od zemlje razređivanjem i otopljavanjem dobija voda, a od vode još većim razređivanjem dobija duša tj. vatra. Time je potvrđena još jedna Heraklitova izreka: „Duše se isparavaju iz vlage.“ (Fr. 12) kao i: „Suva duša je najmudrija i najbolja.“ (Fr.118). Iz zadnje izreke se može uočiti da Heraklit vidi i druge oblike duše (krv, limfa, sve vezano sa tečnošću u telu) ali da svojstva najmudrije i najbolje pripadaju samo umnoj duši. Taj najviši oblik života, oblik duše, Heraklit vidi kao čistu vatru koju poseduju samo ljudi i najviša božanstva.

Heraklit je čak i bolje od Anaksimena opisao suštinu prirode i prikazao je kao kružni tok. Taj kružni tok je prikazan kao propadanje (umiranje), polako gašenje i vlaženje najvećeg stepena toplote i kao nastajanje (rađanje), uzlazni put, isušavanje i zagrejavanje. Herakli je o kruženju svih stvari napisao ovo: „Ovaj svet (kosmos), za sva bića jedan te isti, niti je ko od bogova niti je ko od ljudi stvorio, nego je on uvek bio, jeste i uvek će biti večno živa vatra, koja se sa merom pali i sa merom gasi.“ (Fr. 30). U osnovo sveta je, dakle, jedna živa priroda (vatra), a sam svet se prikazuje tako da su u njemu stalno nastajanje i propadanje u podjednakoj meri prisutni. Odatle je poznata i možda najčuvenija Heraklitova izreka: „Panta rei.“ tj. „Sve teče.“ („Sve se menja.“).

Heraklit je više od Anaksimandra isticao važnost prirodnih suprotnosti i sukoba: „Rat je svemu otac.“ (Fr. 53); „Sve nastaje borbom i po sudbini.“ (Fr. 80). Anaksimandar je u sukobima svih bića video nepravdu zbog koje bića moraju (zbog smrtnosti) da propadnu. Heraklit je, nasuprot Anaksimandru, u tome video pravdu jer bi svet bez sukoba i suprotnosti bio umrtvljen svet.

Postoji još jedan pojam koji Heraklit prvi upotrebljava, a to je pojam logos. On logos vidi kao najveću tajnu koju ni jedan smrtnik ne može da otkrije. Logos je po njemu sudbina, on upravlja svetom, sva bića se sa njim druže; „ipak, sva se bića opiru logosu, on im se čini tuđim.“ (Fr. 72). Logos je česta tema Heraklitovih izreka: „Granice duše nećeš idući pronaći, makar svim putevima prolazio: tako dubok logos ima.“ (Fr.45); „Duši pripada logos koji sam sebe umnožava.“ (Fr.115). Duša je, dakle, anaksimandrovski apejron ili anaksagorski bezgranični, zagrejani vazduh koji se stalno širi. Duša je priroda koja ima mogućnost da raste, a logos je suštinsko svojstvo te prirode. Ali rastenje podrazumeva i smanjivanje koje predstavlja opiranje gospodarujućem logosu, bića žude da izbegnu starenje i propadanje, žude za održanjem.

Heraklit je zbog svoje tajanstvene filozofije i čudnog karaktera nazvan Mračni. Očigledno je da je bio ispred svog vremena i da su tek kasniji filozofi bili u stanju da protumače njegovo pravo viđenje sveta. Više o Heraklitu na wikipediji.

Tumačenje Heraklita

Sledeći filozof Pitagora

Filozofija ljubavi

ivanpetrovic | 06 Avgust, 2008 17:12

Šta je to ljubav? Ovo pitanje je usko povezano sa samim pitanjem postojanja čoveka. Očigledno je da nas, ljude, pored razuma odlikuju osećanja, emocije i upravo je to ono što nas razlikuje od životinja. Emocije, a pogotovo ljubav, je mnogim ljudima velika inspiracija i vodilja u životu. Mnogim piscima i umetnicima je upravo ljubav glavni motiv. Većina religija propagira ljubav i zasniva se na njoj. Naučnici godinama pokušavaju da utvrde odkle potiče ljubav i na koji način utiče na naš um i telo.  Ne može se poreći da ona ima veliki uticaj na bilo čiji život. Verujem da ste i vi to ključno - šta je ljubav? - pitanje postavili sami sebi barem jednom u životu.

Mnogi filozofi su se isto to zapitali i pokušali da daju odgovor. Platon je u svom dijalogu "Gozba" napisao (verovatno najbolje i najopširnije) da je ljubav težnja ka lepoti i da se rađa u lepoti. Zatim je pokušao da odredi koliko ima stepena (vrsta) ljubavi i na koji način se razvijaju i prelaze jadan iz drugog. Na osnovu predhodno navedene definicije, on prvo povezuje ljubav sa lepim telom što u duši izaziva lepe misli. Drugi stepen nastupa kada duša shvati međusobnu srodnost svih lepih tela i počne da se divi telesnoj lepoti uopšte, pri čemu i duša sama postaje sposobna da takvu lepotu iz sebe rađa. Takvo rađanje lepote iz duše je zapravo stvaranje umetničkih dela. Treći stepen je kada se pored nečije telesne lepote, u čoveku spozna i lepa duša. Iz takve ljubavi se rađaju velika prijateljstva (ova vrsta ljubavi je poznata kao platonska ljubav). Nadalje se, pomoću predhodnog stupnja, otkrivaju lepa dela i duša svesna takvih dela žudi za tim da ih i sama stvara. Peti stepen saznanja ljubavi je vezan za lepo u naukama, a duša žudeći za takvom lepotom u sebi rađa spoznaju i razumevanje svih predhodnih stupnjeva. I konačno šesti i najviši stepen na usponu ljubavi otkriva se filo-sofia (u bukvalnom smislu reči), kao ljubav prema mudrosti, a duša koja je potpuno obuzeta ovom ljubavi rađa, u lepoti najdubljeg razumevanja, u sebi uvid u vrhunsko dobro i lepo, u ono što je lepo po sebi, a ne po nečem drugom.

I u kineskoj filozofiji ima puno tumačenja ljubavi ali je na mene poseban utisak ostavila izrka: Ljubav je borba. Meni je ova rečenica zvučala prilično paradoksalno i zato me je navela na razmišljanje.  Posle duže analize sam došao do zaključka da se ovom rečenicom ističe činjenica da se čovek upravo zbog ljubavi bori i trudi u životu, bilo da je to ljubav prema sebi, krofnama, ocu, ženi kou voli, novcu, fudbalu, drugarima ili bilo čemu drugom!

Sada bih trebao, pošto sam obradio viđenja ljubavi u evropskoj i kineskoj filozofiji, da istaknem tehnički deo ljubavi tj. da napišem u kom se delu mozga javlja i koji su hemijski procesi  koji se dešavaju u telu. To na mom blogu nećete pročitati jer smatram da je taj tehnički deo ljubavi nepotreban ali možete pročitati na wikipediji (tu ćete naći i nešto više na temu ljubavi). Nepotrebno je i glupo analizirati ljubav na takav jedan način jer je ljubav očigledno nešto više od hemijskog procesa u našem telu i mislim da se u ovome svi slažemo.

Ovim tekstom sam samo zagrebao temu ljubavi. Postoji još million tumačenja te zagonetne emocije. Bila ta tumačenja tačna ili ne, ljubav će se i dalje javljati u nama i terati nas da činimo razne gluposti, da grešimo i uspevamo u životu. Teraće nas da je proklinjemo ili da je dižemo u nebesa. I na kraju ćemo se uvek zapitati: "Šta je to ljubav?".

«Prethodni   1 2 3 ... 17 18 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»
 
Powered by blog.rs