Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Blog grupe filozofa

Filozofija ljubavi

ivanpetrovic | 06 Avgust, 2008 17:12

Šta je to ljubav? Ovo pitanje je usko povezano sa samim pitanjem postojanja čoveka. Očigledno je da nas, ljude, pored razuma odlikuju osećanja, emocije i upravo je to ono što nas razlikuje od životinja. Emocije, a pogotovo ljubav, je mnogim ljudima velika inspiracija i vodilja u životu. Mnogim piscima i umetnicima je upravo ljubav glavni motiv. Većina religija propagira ljubav i zasniva se na njoj. Naučnici godinama pokušavaju da utvrde odkle potiče ljubav i na koji način utiče na naš um i telo.  Ne može se poreći da ona ima veliki uticaj na bilo čiji život. Verujem da ste i vi to ključno - šta je ljubav? - pitanje postavili sami sebi barem jednom u životu.

Mnogi filozofi su se isto to zapitali i pokušali da daju odgovor. Platon je u svom dijalogu "Gozba" napisao (verovatno najbolje i najopširnije) da je ljubav težnja ka lepoti i da se rađa u lepoti. Zatim je pokušao da odredi koliko ima stepena (vrsta) ljubavi i na koji način se razvijaju i prelaze jadan iz drugog. Na osnovu predhodno navedene definicije, on prvo povezuje ljubav sa lepim telom što u duši izaziva lepe misli. Drugi stepen nastupa kada duša shvati međusobnu srodnost svih lepih tela i počne da se divi telesnoj lepoti uopšte, pri čemu i duša sama postaje sposobna da takvu lepotu iz sebe rađa. Takvo rađanje lepote iz duše je zapravo stvaranje umetničkih dela. Treći stepen je kada se pored nečije telesne lepote, u čoveku spozna i lepa duša. Iz takve ljubavi se rađaju velika prijateljstva (ova vrsta ljubavi je poznata kao platonska ljubav). Nadalje se, pomoću predhodnog stupnja, otkrivaju lepa dela i duša svesna takvih dela žudi za tim da ih i sama stvara. Peti stepen saznanja ljubavi je vezan za lepo u naukama, a duša žudeći za takvom lepotom u sebi rađa spoznaju i razumevanje svih predhodnih stupnjeva. I konačno šesti i najviši stepen na usponu ljubavi otkriva se filo-sofia (u bukvalnom smislu reči), kao ljubav prema mudrosti, a duša koja je potpuno obuzeta ovom ljubavi rađa, u lepoti najdubljeg razumevanja, u sebi uvid u vrhunsko dobro i lepo, u ono što je lepo po sebi, a ne po nečem drugom.

I u kineskoj filozofiji ima puno tumačenja ljubavi ali je na mene poseban utisak ostavila izrka: Ljubav je borba. Meni je ova rečenica zvučala prilično paradoksalno i zato me je navela na razmišljanje.  Posle duže analize sam došao do zaključka da se ovom rečenicom ističe činjenica da se čovek upravo zbog ljubavi bori i trudi u životu, bilo da je to ljubav prema sebi, krofnama, ocu, ženi kou voli, novcu, fudbalu, drugarima ili bilo čemu drugom!

Sada bih trebao, pošto sam obradio viđenja ljubavi u evropskoj i kineskoj filozofiji, da istaknem tehnički deo ljubavi tj. da napišem u kom se delu mozga javlja i koji su hemijski procesi  koji se dešavaju u telu. To na mom blogu nećete pročitati jer smatram da je taj tehnički deo ljubavi nepotreban ali možete pročitati na wikipediji (tu ćete naći i nešto više na temu ljubavi). Nepotrebno je i glupo analizirati ljubav na takav jedan način jer je ljubav očigledno nešto više od hemijskog procesa u našem telu i mislim da se u ovome svi slažemo.

Ovim tekstom sam samo zagrebao temu ljubavi. Postoji još million tumačenja te zagonetne emocije. Bila ta tumačenja tačna ili ne, ljubav će se i dalje javljati u nama i terati nas da činimo razne gluposti, da grešimo i uspevamo u životu. Teraće nas da je proklinjemo ili da je dižemo u nebesa. I na kraju ćemo se uvek zapitati: "Šta je to ljubav?".

Milećani - prvi filozofi

ivanpetrovic | 05 Avgust, 2008 15:06

Tales (640.-550. god. p.n.e.)

Tales se pored bavljenja filozofijom bavio još i matematikom kao i astronomijom. Poznat je po Talesovoj teoremi u geometriji kao i po tome što je izračunao visinu piramide na osnovu dužine njene senke. Predvideo je pomračenje sunca i bavio se izučavanjem sazvežđa. Tales zauzima jako bitno mesto i u filozofiji jer prvi postavlja pitanje osnovnog principa svih stvari. Pokušao je da prvi da odgovor na pitanje koji je izvor, početak svih stvari. On je prvi pokušao da u razlici svih stvari vidi njihovo jedinstvo. Osnovni princip svega što postoji Tales je video u vodi. Zaključio je da sve nastaje isparavanjem ili zamrzavanjem vode. Do tog zaključka je došao jer je primetio da je voda hrana svih bića. Tales, kao ni kao većina presokratovaca, nije pravio razliku između načela svih stvari i elemenata. Četiri elemenata (voda, vatra, zemlja, vazduh) su bila čest osnov većine presokratovaca u njihovoj filozofiji. Inspiraciju za to su izvlačili iz svojih mitova. Zato je Tales između ostalog i prvi materijalista. Više o Talesu možete pročitati na wikipediji.



Anaksimandar (610.-547. god. p.n.e.)

Za razliku od Talesa, Anaksimandar je imao više apstraktno mišljenje o načelu svih stvari. Prema Anaksimandru osnovni princip svega što postoji je apejron. Apejron je vrsta večne, nestvorene, nepromenljive, beskrajne materije koja u svom stalnom kretanju obuhvata sve svetove. Iz apejrona se pomoću neprestanog vrtložnog kretanja izdvajaju suprotnosti koje uzrokuju nastajanje pojedinačnih stvari. Pojedinačne stvari su konačne i određene i kao takve se naknadno vraćaju u svoje beskonačno počelo - apejron. Vraćanje u apejron je po Anaksimandru pravednost, dok je izdvajanje iz apejrona nepravednost. To smenjivanje pravde i nepravde predstavlja večan i neizbežan ciklus stvaranja i uništavanja našeg, kao i svih drugih, bezbrojnih svetova. Više o Anaksimandru na wikipediji.



Anaksimen (585.-528. god. p.n.e.)

Anaksimen je više bio naklonjen Talesu nego Anaksimandru kada je u pitanju arhe (koren, osnova svih stvari). Prema Anaksimenu osnovni princip svih stvari je vazduh - bezgranična materija koja u svom večnom kretanju naizmenično prolazi kroz stadijume zgrušnjavanja i razređivanja. Vazduh je beskonačan u kvantitativnom ali ne i u kvalitativnom smislu. Vazduh je, prema Anaksimenu, količinski neodređen ali se uvek pojavljuje kao neki konkretan kvalitet. Naime vazduh je nevidljiv kada je jednako raspoređen, a kada se njegovi atributi zgrušavaju i razređuju čine ga vidljivim, tj. kvalitativno određenim. Više o Anaksimenu i na wikipediji.

Link za Heraklita

Uvod u filozofiju

ivanpetrovic | 05 Avgust, 2008 11:40

Juče sam, uz pomoć komentara Pinokija na tekst "Tumečenja Heraklita", shvatio da sam zaboravio da napišem kao uvod mog celokupnog bloga šta je filozofija, koji je koren te reči, kakav je odnos prema drugim duhovnim delatnostima i koje su to filozofske discipline. Rešio sam da to ispravim i napišem tekst na tu temu.

Filozofija je nastala u antičkoj Grčkoj na prelasku iz VII u VI vek p.n.e. Sama reč filozofija vuče koren iz grčke reči philos što znači ljubav, strast, prijatelj, težnja i reči sophia što znači mudrost. Kovanica philosophia se zadržala do današnjeg dana u većini jezika, a u naš jezik je došla preko nemačkog kao filozofija (iako je pravilnije filosofija).  Filozofija je, dakle, ljubav ili strast prema mudrosti, a čovek koji se bavi filozofijom se naziva prijatelj mudrosti (filozof). Postoji još milion definicija pojma filozofije i teško je naći dva filozofa koji pod tim pojmom podrazumevaju isto. Meni se lično, pored gore navedene definicije, najviše sviđa definicija da je filozofija samorazvitak svesti kroz istoriju.

Filozofija nije jedina duhovna delatnost. Pored nje tu su religija, umetnost i nauka. Svaka od predhodne tri duhovne delatnosti ima poseban odnos sa filozofijom, svaka od njih ima sličnosti i razlike sa njom.

Religija i filozofija imaju isti cilj a to je da objasne koji je prvi uzrok svih stvari i koja je svrha ljudi na ovom svetu. Razlika je u tome što se u filozofiji koristi racionalno, logičko, argumentovano ispitivanje dok su u religiji odgovori već dati u vidu dogme i samim tim se ne smeju dovoditi u pitanje. Čim osoba počne da sumnja i dovodi u pitanje dogmatski date odgovore ona više nije vernik. Dok se u filozofiji koristi razum u religiji se čovek oslanja na osećanja.

Umetnost podrazumeva stvaranje umetničkog dela koje zadovaljava kriterijume lepote. I filozofija i umetnost u sebi sadrže stvaralačke elemente. Može se uočiti da je ideja napretka u pogledu stvaranja umetničkih i filozofskih dela slična. Ipak, za razliku od filozofije u kojoj se insistira na racionalnosti, umetnost, naprotiv, insistira na iracionalnosti radi kreativnijeg i lepšeg stvaranja umetničkih dela.

Nauka je razumsko znanje o svetu i prirodi uopšte. U nauci se eksperimentalnim iskustvom, posmatranjem i straživanjem dolazi do opštih zakona koji vladaju u prirodi. Do XVII veka filozofija i nauka su se smatrale istim disciplinama (pogotovo u antičkoj Grčkoj gde je cilj nauke kao teorije bio vezan za znanje radi samog znanja). U XVII veku je nauka počela da se shvata kao alat za sticanje moći nad prirodom i takvom se smatra i dan danas. Ipak, nesumnjiv je uticaj filozofije i posebnih nauka jedne na drugu. Mnoga značajna područja stvarnosti bi bila zanemarena ukoliko bi se saznanje svelo samo na saznanje posebnih nauka. Mnoge naučne teorije kao i problemi negativnihposledica primene nauke ne mogu se rešiti u samim naukama, već je potrebna pomoć filozofije.

Filozofija za svoj predmet izučavanja nema ništa konkretno. Predmet izučavanja u filozofiji predstavlja sve ono što na bilo koji način postoji, svet kao celinu, ali ne kao ispitivanje pojedinačne stvari, nego ispitivanje onoga što je u stvarnosti bitno, ispitivanje osnovnih temelja, razloga, svrhe i smisla postojanja sveta i čoveka. Na osnovu toga postoje i različite filozofske discipline koje daju odgovore na različita pitanja:

1) Ontologija - Šta jeste?

2) Metafizika - Koji je prvobitni uzrok svega?

3) Logika - Šta je istina?

4) Etika - Šta je dobro?

5) Estetika - Šta je lepo?

6) Filozofska antropologija - Koja je suština čoveka?

7) Gnoseologija - Šta je saznanje?

8) Aksiologija - Šta je vrednost?

Potrudio sam se da u što kraćem obliku napišem ovaj zaostali uvod u filozofiju. Nadam se da je izlaganje bilo dobro sažeto i da ste ga razumeli. Sada kada sam ga napisao mogu mirne glave da razmišljam o novim temema koje će biti objavljene na ovom blogu.

«Prethodni   1 2 3 ... 18 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»
 
Powered by blog.rs