Ave Philosophy! Morituri te salutant!

Milećani - prvi filozofi

ivanpetrovic | 05 Avgust, 2008 15:06

Tales (640.-550. god. p.n.e.)

Tales se pored bavljenja filozofijom bavio još i matematikom kao i astronomijom. Poznat je po Talesovoj teoremi u geometriji kao i po tome što je izračunao visinu piramide na osnovu dužine njene senke. Predvideo je pomračenje sunca i bavio se izučavanjem sazvežđa. Tales zauzima jako bitno mesto i u filozofiji jer prvi postavlja pitanje osnovnog principa svih stvari. Pokušao je da prvi da odgovor na pitanje koji je izvor, početak svih stvari. On je prvi pokušao da u razlici svih stvari vidi njihovo jedinstvo. Osnovni princip svega što postoji Tales je video u vodi. Zaključio je da sve nastaje isparavanjem ili zamrzavanjem vode. Do tog zaključka je došao jer je primetio da je voda hrana svih bića. Tales, kao ni kao većina presokratovaca, nije pravio razliku između načela svih stvari i elemenata. Četiri elemenata (voda, vatra, zemlja, vazduh) su bila čest osnov većine presokratovaca u njihovoj filozofiji. Inspiraciju za to su izvlačili iz svojih mitova. Zato je Tales između ostalog i prvi materijalista. Više o Talesu možete pročitati na wikipediji.

Anaksimandar (610.-547. god. p.n.e.)

Za razliku od Talesa, Anaksimandar je imao više apstraktno mišljenje o načelu svih stvari. Prema Anaksimandru osnovni princip svega što postoji je apejron. Apejron je vrsta večne, nestvorene, nepromenljive, beskrajne materije koja u svom stalnom kretanju obuhvata sve svetove. Iz apejrona se pomoću neprestanog vrtložnog kretanja izdvajaju suprotnosti koje uzrokuju nastajanje pojedinačnih stvari. Pojedinačne stvari su konačne i određene i kao takve se naknadno vraćaju u svoje beskonačno počelo - apejron. Vraćanje u apejron je po Anaksimandru pravednost, dok je izdvajanje iz apejrona nepravednost. To smenjivanje pravde i nepravde predstavlja večan i neizbežan ciklus stvaranja i uništavanja našeg, kao i svih drugih, bezbrojnih svetova. Više o Anaksimandru na wikipediji.

Anaksimen (585.-528. god. p.n.e.)

Anaksimen je više bio naklonjen Talesu nego Anaksimandru kada je u pitanju arhe (koren, osnova svih stvari). Prema Anaksimenu osnovni princip svih stvari je vazduh - bezgranična materija koja u svom večnom kretanju naizmenično prolazi kroz stadijume zgrušnjavanja i razređivanja. Vazduh je beskonačan u kvantitativnom ali ne i u kvalitativnom smislu. Vazduh je, prema Anaksimenu, količinski neodređen ali se uvek pojavljuje kao neki konkretan kvalitet. Naime vazduh je nevidljiv kada je jednako raspoređen, a kada se njegovi atributi zgrušavaju i razređuju čine ga vidljivim, tj. kvalitativno određenim. Više o Anaksimenu i na wikipediji.

Link za Heraklita

Uvod u filozofiju

ivanpetrovic | 05 Avgust, 2008 11:40

Juče sam, uz pomoć komentara Pinokija na tekst "Tumečenja Heraklita", shvatio da sam zaboravio da napišem kao uvod mog celokupnog bloga šta je filozofija, koji je koren te reči, kakav je odnos prema drugim duhovnim delatnostima i koje su to filozofske discipline. Rešio sam da to ispravim i napišem tekst na tu temu.

Filozofija je nastala u antičkoj Grčkoj na prelasku iz VII u VI vek p.n.e. Sama reč filozofija vuče koren iz grčke reči philos što znači ljubav, strast, prijatelj, težnja i reči sophia što znači mudrost. Kovanica philosophia se zadržala do današnjeg dana u većini jezika, a u naš jezik je došla preko nemačkog kao filozofija (iako je pravilnije filosofija). Filozofija je, dakle, ljubav ili strast prema mudrosti, a čovek koji se bavi filozofijom se naziva prijatelj mudrosti (filozof). Postoji još milion definicija pojma filozofije i teško je naći dva filozofa koji pod tim pojmom podrazumevaju isto. Meni se lično, pored gore navedene definicije, najviše sviđa definicija da je filozofija samorazvitak svesti kroz istoriju.

Filozofija nije jedina duhovna delatnost. Pored nje tu su religija, umetnost i nauka. Svaka od predhodne tri duhovne delatnosti ima poseban odnos sa filozofijom, svaka od njih ima sličnosti i razlike sa njom.

Religija i filozofija imaju isti cilj a to je da objasne koji je prvi uzrok svih stvari i koja je svrha ljudi na ovom svetu. Razlika je u tome što se u filozofiji koristi racionalno, logičko, argumentovano ispitivanje dok su u religiji odgovori već dati u vidu dogme i samim tim se ne smeju dovoditi u pitanje. Čim osoba počne da sumnja i dovodi u pitanje dogmatski date odgovore ona više nije vernik. Dok se u filozofiji koristi razum u religiji se čovek oslanja na osećanja.

Umetnost podrazumeva stvaranje umetničkog dela koje zadovaljava kriterijume lepote. I filozofija i umetnost u sebi sadrže stvaralačke elemente. Može se uočiti da je ideja napretka u pogledu stvaranja umetničkih i filozofskih dela slična. Ipak, za razliku od filozofije u kojoj se insistira na racionalnosti, umetnost, naprotiv, insistira na iracionalnosti radi kreativnijeg i lepšeg stvaranja umetničkih dela.

Nauka je razumsko znanje o svetu i prirodi uopšte. U nauci se eksperimentalnim iskustvom, posmatranjem i straživanjem dolazi do opštih zakona koji vladaju u prirodi. Do XVII veka filozofija i nauka su se smatrale istim disciplinama (pogotovo u antičkoj Grčkoj gde je cilj nauke kao teorije bio vezan za znanje radi samog znanja). U XVII veku je nauka počela da se shvata kao alat za sticanje moći nad prirodom i takvom se smatra i dan danas. Ipak, nesumnjiv je uticaj filozofije i posebnih nauka jedne na drugu. Mnoga značajna područja stvarnosti bi bila zanemarena ukoliko bi se saznanje svelo samo na saznanje posebnih nauka. Mnoge naučne teorije kao i problemi negativnihposledica primene nauke ne mogu se rešiti u samim naukama, već je potrebna pomoć filozofije.

Filozofija za svoj predmet izučavanja nema ništa konkretno. Predmet izučavanja u filozofiji predstavlja sve ono što na bilo koji način postoji, svet kao celinu, ali ne kao ispitivanje pojedinačne stvari, nego ispitivanje onoga što je u stvarnosti bitno, ispitivanje osnovnih temelja, razloga, svrhe i smisla postojanja sveta i čoveka. Na osnovu toga postoje i različite filozofske discipline koje daju odgovore na različita pitanja:

1) Ontologija - Šta jeste?

2) Metafizika - Koji je prvobitni uzrok svega?

3) Logika - Šta je istina?

4) Etika - Šta je dobro?

5) Estetika - Šta je lepo?

6) Filozofska antropologija - Koja je suština čoveka?

7) Gnoseologija - Šta je saznanje?

8) Aksiologija - Šta je vrednost?

Potrudio sam se da u što kraćem obliku napišem ovaj zaostali uvod u filozofiju. Nadam se da je izlaganje bilo dobro sažeto i da ste ga razumeli. Sada kada sam ga napisao mogu mirne glave da razmišljam o novim temema koje će biti objavljene na ovom blogu.

Uvod u kosmološki period antičke filozofije

ivanpetrovic | 04 Avgust, 2008 13:33

Prvi filozofi (nazvani presokratovcima) prvenstveno su se bavili proučavanjem prirode. Oni su pokušavali da na osnovu razumski zasnovanih dokaza utvrde prvobitne principe svih stvari. U osnovi bavljenja proučavanjem prirode stajalo je čuđenje nad činjenicom postojanja, odnosno razumska radoznalost pred zagonetkama prirode i kosmosa. Zato se prva filozofija naziva i filozofijom prirode. U toj filozofiji je došlo do izražaja staro mitsko predanje o cikličnom toku svih zbivanja. Početak i kraj svih živih bića padaju u jedno, ono iz čega bića nastaju u to se posle svoje smrti i vraćaju. Taj početak koji je ujedno i kraj svih smrtnih bića sam po sebi niti nastaje niti propada, on je, prema mišljenu prvih filozofa, večno postojeća priroda.

Stari Grci su imali više tumačenja reči priroda (fizis na starogrčkom): 1) Izvor rastućih bića; 2) Ono što pripada rastućem biću, odnosno ono iz čega njegovo rastenje počinje; 3) To je ono što omogućuje da rast bude stapanje hrane sa onim što se razvija, a ne samo njegovo dodavanje i uvećavanje; 4) Fizis je primarni materijal iz čega nešto nastaje; 5) To je naročiti sklop koji čini da neko bićenbude to što jeste i kad se taj sklop rastavi onda to biće postaje da postoji; 6) Priroda stvari je isto što i suština stvari odnosno ono što je za samu stvar bitno.

To bi ukratko bio uvod u kosmološki period. Slede tekstovi o prvim filozofima, Milećanima: Talesu, Anaksimandru, Anaksimenu.

Ko sam ja?

UPOZORENJE:
Ovaj blog sadrži ekstremno interesantne i duboko intelektualne tekstove na temu filozofije koji mogu ozbiljno uposliti moždane vijuge i naterati na ozbiljno razmišljanje. Svaki tekst je detaljno promišljen i pažljivo napisan od strane profesionalnih autora, studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zato se mole svi čitaoci da ozbiljno pristupe svakom tekstu, da ga pažljivo ga pročitaju, razmišljaju o njemu i eventualno ostave komentar.

Autori: Katarina Anđelković, Petar Gordić, Marko Tešić, Ivan Petrović

P.S. Zbog nedavnih problema koji su se javili zbog kopiranja i krađa seminarskih radova koje smo ovde objavili, ubuduće će kopija svakog seminarskog koji je ovde objavljen biti predata profesoru iz predmeta za koji je seminarski bio namenjen da ne bi došlo do budućih zloupotreba.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Maj 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31